BEOGRAD, Visina iznosa koji Srbija izdvaja za razne vidove subvencija privredi iznenadila je Aleksandra Vučića i njegovog savjetnika Dominika Stros Kana.
“Mogu samo da vam kažem da su stranci zaprepašćeni subvencijama koje izdvaja Srbija, gdje nam šta ide”, rekao je prvi potpredsjednik Vlade Aleksandar Vučić, a prenosi Politika.
Prema izvještaju Ministarstva finansija Srbije o državnoj pomoći za 2012. za tu namjenu je potrošeno 88 milijardi dinara, odnosno 777,96 miliona evra, što je 2,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ili svega novostvorenog u toj godini.
Pomenuti izvještaj pokazuje da se državna pomoć iz godine u godinu ne smanjuje, već povećava. Lanjska pomoć privredi bila je sedam odsto vijeća nego godinu dana prije toga i 13 procenata izdašnija u odnosu na isti parametar za 2010. godinu. Najviše novca izdvojeno je za sektor industrije i usluga, i to 555 miliona evra, zatim za poljoprivredu 222 miliona evra. Sektorski posmatrano na saobraćaj je otišlo 142 miliona evra, piše Politika.
Ukoliko se posmatra kolika je državna pomoć bez stavke saobraćaj i željeznica i to uporedimo s onim koliko daju zemlje Evropske unije, zaključak je da smo dosta široke ruke prema privredi. Mi smo prema izvještaju Ministarstva finansija Srbije o državnoj pomoći privredi dali novca u vrijednosti 1,9 odsto BDP-a, dok je prosjek svih zemalja EU davanje od 0,5 odsto BDP-a.
Izdašniji smo i od zemalja centralnoistočne Evrope, s kojima se obično poredimo. Bugari su za te namjene dali samo 0,1, Rumuni 0,4, Poljaci 0,8, Česi 0,9 i Mađari 1,1 odsto BDP-a.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da su subvencije skup i neefikasan način da se nadoknade slabosti u privrednom sistemu.
“Subvencije se daju za razne namjene počev od investicija i zapošljavanja do pokrivanja troškova javnih preduzeća. Na republičkom nivou najviše novca ide na “željeznice” i rudnik “Resavicu”. Subvencije se daju i na lokalu, za toplane na primjer, a najveći korisnik tih lokalnih subvencija je Gradsko saobraćajno preduzeća Beograd. Subvencije su i kada država daje garancije za “Jat” i “Galeniku””, kaže Arsić dodajući da je poznato da sistem subvencija stvara neravnopravnost kod privrednih subjekata.
U izvještaju Ministarstva finansija ne spore da dodjelom državne pomoći korisnik stiče povoljniji položaj na tržištu u odnosu na konkurente, ali, čini se, smatraju da se njihovom kontrolom štiti slobodna konkurencija na tržištu, odnosno sprečava se da ostali učesnici na tržištu, koji nisu korisnici državne pomoći, budu dovedeni u neravnopravan položaj.
Po Arsićevom mišljenju, novac dat za subvencije investicija i zapošljavanje, koji je izazvao velike polemike u javnosti, nije dao rezultate iz prostog razloga što nije doveo do natprosječnog povećanja zaposlenosti ni investicija.
“Rješenje nije, međutim, ni u tome da se privredni sistem odjednom promjeni, ukinu subvencije, jer bi to dovelo do pada zaposlenosti. Mnogo bi ljudi odjednom ostalo bez posla. Rješenje su reforme. Da se privredi omogući da radi i da se popravimo na listama konkurentnosti, uslova poslovanja Svjetske banke i Svjetskog ekonomskog foruma”, smatra Arsić.
Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta smatra da su subvencije samo mali dio problema našeg budžeta na kojoj neće moći mnogo da se uštedi.
“Nama se čini da se razbacujemo. Kada se, međutim, malo “zagrebe” po stavkama, to nije baš tako. Naš problem je siromaštvo pa se u relativno malom BDP stavke za subvencije čine jako visokim. Rashodi državne kase su zakonom propisani i sve dok se ne popravi prihodna strana budžeta nema puno prostora za uštedu. Na čemu može da se uštedi? Svi su saglasni da poljoprivredi, na koju je lane otišlo 222 miliona evra, treba dati još više, jer je to razvojna grana. Političko je pitanje da li treba subvencionisati investicije i zapošljavanje, međutim, u apsolutnom iznosu od 20 miliona evra, koliko je utrošeno na tu namjenu, to je mala stavka u budžetu”, kaže Nikolić.
On ne spori da ima prostora za uštedu, a to bi mogao da bude upravo rashod za preduzeća u restrukturiranju od nekih 80 miliona evra. Politika
