LONDON, Velika Britanija je juče predložila, na sastanku ministara finansija grupe 20 najrazvijenijih zemalja (G20), hitno osnivanje globalnog finansijskog fonda za banke i istovremeno pozvala sve članice “dvadesetorice” da rade zajedno na usvajanju sto milijardi dolara vrijednog aranžmana za realizaciju programa borbe protiv globalnih klimatskih promjena.
U nacrtu saopštenja koje bi učešnici dvodnevnog ministarskog skupa G20 u škotskom univerzitetskom gradiću Sent Endruz trebalo da usvoje nakon završnog razgovora, ukazuje se na tekući oporavak svjetske privrede, ali se istovremeno ističe da dalji ekonomski rast zavisi od primjene vladinih stimulativnih programa, navodi agencija Rojters.
“Oživljavanje globalne ekonomije i finansijskog sistema počiva na zdravim osnovama”, ističe se u nacrtu saopštenja “dvadesetorice”, uz napomenu da su svi učesnici skupa spremni na dalju primjenu stimulativnih mjera za podsticanje privrednog rasta sve dok to bude neophodno.
U krugovima bliskim učesnicima skupa Rojtersu je rečeno da postoje velika neslaganja u okviru G20 o britanskom planu za stvaranje popunjavanje ekološkog fonda iz koga bi se, prije svega, finansirali projekti za borbu protiv klimatskih promena u najsiromašnijim zemljama.
Grupa članica G20, predvođena zemljama grupacije BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina) je, naime, oštro protiv britanskog prijedloga da i manje imućne države učestvuju u finansiranju ekološkog fonda, sa obrazloženjem da je to obaveza najbogatijih zemalja, jer su one i “najodgovornije za sadašnju nepovoljnu (globalnu) ekološku situaciju.”
Britanski primijer Gordon Braun je na trećem skupu ministara finansija G20 predložio da se hitno osnuje globalni fond iz koga bi se u buduće finansirale ugrožen banke i druge finansijske organizacije.
Braun je, kako ocenjuju analitičari, ovaj prijedlog saopštio vođen i interesima njegove vlade koja je u posrnule domaće banke za minulih godinu dana upumpale na destine milijardi funti sterlinga i sada je ponovo prinuđena da to čini, u nadi da će joj i te mjere poboljšati izglede na sljedećim parlamentarnim izborima, u maju iduće godine.
“Mi treba da raspravimo da li je potrebno da imamo bolje ekonomske i socijalne sporazume koji bi iskazivali globalnu odgovornost za finansijske institucije u društvu”, rekao je Braun, obrazlažući svoj plan promjena u svjetskim finansijama.
Britanski premijer smatra da bi program promjena koje on predlaže stvorio uslove za “suštinsku promjenu svetskog finansijskog sistema, povećanje njegove stabilnosti i stvaranje klime za normalan i stabilan privredni rast.”
Braun je rekao da je njegova vlada taj plan poslala rukovodstvu Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) na razmatranje i da bi čelnici te organizacije svoj sud o tim predlozima Londona trebalo da daju u aprulu iduće godine.
Ukoliko MMF taj plan odobri “dvadesetorica” će početi da ga realizuju, rekao Braun, uz napomenu da je za sprovođenje tog programa neophodan period od približno deset godina.
Njemačka i Francuska se se, inače, od ranije zalagale za stvaranje zajedničkog finansijskog fonda, ali se tome do sada zvanični London uvijek protivio.
U agencijskim izveštajima sa ministarskog skupa u Škotskoj se navodi da valutna politika nije formalno uvrštena u dnevni red dvodnevnog zasjedanja “dvadesetorice”, ali je, kako se pretpostavlja, o tome bilo riječi u neformalnim razgovorima učesnika, imajući u vidu i prethodni zaključak grupe sedam najrazvijenijih zemalja (SAD, Japan, Njemačka, Velika Britanija, Italija, Francuska i Kanada) koje su tražile od Kine da dodatno revalvira svoju valutu juan.
Kineski zvaničnici su, međutim, uoči početka skupa u Škojtskoj stavili da znanja da u Sent Endruz nisu došli da bi bili “dežurni krivci” za tekuće nevolje globalne privrede i ponovili da će produžiti da vode dosadašnju valutnu politku
