VAŠINGTON, Ne mogu samo planovi za stimulisanje privrede izvući svijet iz sadašnje ekonomske krize, već je neophodno učiniti više na uklanjanju postojećih uzroka te krize, naročito u sektoru bankarstva, ukazao je direktor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominik Štros-Kan (Dominique Strauš-Kahn).
“Ukoliko ne dođe do restrukturisanja bankarskog sektora, tada će sav novac koji se ulaže u (monetarno i fiskalno) stimulisanje jednostvo biti bačen u crnu rupu”, rekao je Štros-Kan na konferenciji na Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu.
Restrukturisanje bankarskog sistema podrazumijeva, prema njemu, objavljivanje svih gubitaka, oslobađanje banaka od gubitaške imovine, prvenstveno putem javnih institucija koje je mogu preuzeti, i suženje bankarskog sektora, što znači da jedan dio tog sektora mora nestati.
Da bi se to ostvarilo, potrebna je odlučna javna intervencija, rekao je čelnik MMF u govoru studentima, a objavljeno je na internet sajtu te međunarodne finansijske institucije.
Štros-Kan je na konferenciji, koju je organizovao “Fajnenšel tajms” (Financial Times), ukazao da je sviet suočen sa sve dubljom ekonomskom krizom, pri čemu se usporavanje u razvijenim privredama sada širi na velika tržišta u usponu, kao što su Kina, Indija i Brazil.
Očekuje se da MMF u sredu znatno revidira naniže svoju prognozu svjetskog privrednog rasta u 2009.
Već su se, međutim, pojavili podaci da će MMFsmanjiti prognozu svjetskog privrednog rasta u ovoj godini na samo 0,5 odsto, sa 2,2 procenta, koliko je prognozirao u novembru, objavio je Rojters, pozivajući se na neimenovani izvor.
Prema izvoru, kojeg je Rojters predstavio kao finasijskog zvaničnika iz Grupe 20 (industrijski najrazvijenijih zemalja i država u naglom razvoju), MMF predviđa da će američka ekonomija u ovoj godini imati negativan rast od 1,6 odsto (ranije je predviđano 0,7 procenata), a da bi u 2010, međutim, trebalo da raste po stopi od 1,6 odsto.
U prethodnom izvještaju iz novembra MMF je prognozirao da će razvijene privrede ove godine zabilježiti pad, po prvi put od Drugog svjetskog rata, ali da će rast u velikim privredama u usponu ipak omogućiti da globalna ekonomija u 2009. ostvari rast od 2,2 odsto.
Štros-Kan je ukazao da dodatno ubrizgavanje javnog novca u bankarski sektor radi njegovog restrukturisanja može biti politički nepopularan potez.
“Realnost je, međutim, da je ulaganje jednog dolara u restrukturisanje bankarskog sektora danas znatno korisnije za ostvarenje oporavka nego ulaganje istog dolara u izgradnju bolnica, mostova…”, rekao je on i objasnio da finansijski sistem, za sada, nije restrukturisan i da će zbog toga sav stimulativni novac odlaziti u “crnu rupu”.
Razlog za to je što teškoće u bankarskom sektoru i dalje podrivaju realnu privredu, objasnio je on.
Sledeće zasjedanje zemalja G20, na kojem će se razmatrati progres realizacije odluka, usvojenih u novembru, biće održan 2. aprila u Londonu.