BEOGRAD, Problem preduzeća u restrukturiranju trebalo bi da se riješi što prije, a iako značajan dio njih neće preživjeti, za ostatak koji opstane bi to moglo da predstavlja šansu, izjavio je juče predsjednik Sindikata industrije Srbije Negoslav Jovanović.
“Problem tih preduzeća, mahom iz sektora industrije su naslijeđeni dugovi i loše upravljanje. Jasno je da dio preduzeća neće moći da preživi, ali to vidimo kao šansu da sa boljim upravljanjem i brigom države za ta preduzeća koja opstanu dođe do povećanje industrijske prozivodnje u budućnosti”, rekao je Jovanović za Tanjug.
On kaže da preduzeća u procesu restrukturiranja dijele, odnosno imaju slične probleme koje ima i javni sektor u Srbiji.
Ukazao je da problem preduzeća u restrukturiranju otežava i činjenica da se ministar privrede u protekle 2,5 godine menjao tri puta i da se zato nije mogao lako postići dogovor i jasan plan. Jovanović je ocijenio da do sada nije postojala ni jasna namjera vlasti da se ozbiljnije pristupi rješavanju problema preduzeća u restrukturiranju.
Sindikat industrije Srbije ima članstvo u preduzećima iz sektora industrije metala, hemije energetike, građevine i građevinskog materijala – sektorima koji su trenutno najugroženiji.
Najproblematičnije je kaže stanje u Fabrici vagona u Kraljevu gdje se radnicima duguje više od 20 plata.
Inače, broj zaposlenih u sektorima industrije pao je na ispod 300.000, a tako mali broj radnika ne može da pomogne i doprinese da se država izvuče iz kriznog perioda, upozorio je.
Jovanović priznaje da je trebalo da se sindikati više zalažu tokom privatizacije nekih preduzeća u Srbiji.
“Možda smo mogli daleko jasnije i bolje da branimo poziciju zaposlenih tokom privatizacije”, kazao je Jovanović.
Osvrnuvši se na sindikalnu aktivnost generalno, Jovanović je rekao da bi “nejedinstvo i sujeta” trebalo da budu stavljeni u drugi plan, a da bi prioritet trebalo da budu radnička prava.
Sindikati, kaže, ne treba da se klasično ujedinjuju, ali moraju da upotrebe sve svoje kapacitete kako bi se suprotstavili i zaštitili prava radnika.
Prema njegovim riječima, neki lideri sindikata ta prava iskompromitovali dajući podršku političkim strankama u Srbiji u toku predizborne kampanje.
“Time sindikat gubi svoju nezavisnost koja je garantovana Ustavom i Zakonom. A, sada, kada je sve prošlo, javljaju se kao najglasniji u osudi vlade, jer su u većini slučajeva podržane sada opozicione partije, tako da vlada doživljava sve sindikate u Srbiji, kao dio kritike ne sindikata, nego kritika opozicije na rješenja koja ona predlažu. Tako je u suštini iskompromitovana uloga sindikata”, kazao je on.
Time je, kako kaže, oslabljena i moć sindikata da utiče na predložena rješenja, jer se uvijek poistovećuje sa kritikom koja dolazi od opozicije.
Jovanović ipak smatra da nisu svi sindikati u Srbiji isti, da postoji dio sindikata koji su zadržali i svoju nezavisnost i autentičnost, prije svega kada je u pitanju borba za radnička prava.
Što se tiče dokazivanja reprezentativnosti sindikata, Jovanović je rekao da je taj segment i u prethodnom Zakonu o radu bio dosta dobro riješen, a da je problem nastao kada je odbor, koji utvrđuje reprezentativnost donio interni unutrašnji Poslovnik o radu u kome je navedeno da se sve odluke donose konsenzusom.
Jovanović kaže da taj sindikat nema ništa protiv da se na nivou sindikalnih centrala u cijeloj Srbiji utvrdi reprezentativnost za sve sindikate koji žele i da se to učini, all i ističe da ne mora sindikat biti reprezenttaivan da bi radio na tome da štiti prava radnika.
“Niko ne brani sindikatu koji nije reprezentativan da učestvuje i radi svoj posao u zaštiti prava radnika, jedino što ne mogu da učestvuju u Socijalno-ekonomskog savezu”, poručio je on dodajući da pojedini sindikati tražeći da budu dio SES-a zapravo žele da postanu državni činovnici.
Učešće u izvršnoj vlasti i djelovanje kao sindikat je suštinski nespojivo, naglasio je Jovanović. Tanjug
