BIJELJINA, Sekretar Sektora za agroindustriju Privredne komore Republike Srpske Slavko Stevanović smatra da je pad trenda pozitivnih pokazatelja u spoljnotrgovinskoj razmjeni očekivan, jer su prisutni dugotrajni problemi zbog nemogućnosti izvoza proizvoda životinjskog porijekla u zemlje EU.
On upozorava na nezaštićenost domaće proizvodnje od prekomjernog uvoza, odnosno na činjenicu da je domaća proizvodnja direktno ugrožena. Uzrok pada proizvodnje jesu i vremenske neprilike u 2014 godini.
Stevanović za Srnu ocjenjuje da je za pozitivna kretanja u spoljnotrgovinskoj razmjeni neophodno ostvariti mogućnosti “provoza” robe životinjskog porijekla kroz Bugarsku za izvoz u Rusku Federaciju, Tursku i druge zemlje te pojačati kontrolu pri uvozu.
“Stanje robe u pratećim dokumentima /vrste, količine i cijena/ mora odgovarati stvarnom stanju robe, a neophodno je jačati i kontrolu kvaliteta robe”, ukazuje Stevanović i predlaže:
“Većom finansijskom podrškom, izmjenama u asortimanu u korist visokoprerađenih proizvoda /naprimjer u mljekarstvu/, i povećanjem proizvodnje uopšte, a naročito prema zahtjevima tržišta u pogledu asortimana, kvaliteta, pakovanja i cijena, treba jačati našu konkurentnu sposobnost”.
On upozorava da se mora istrajati na stavu da se ne prihvata princip takozvane “tradicionalne trgovine”, koju traži Hrvatska.
“Zahtjev Hrvatske, a kasnije i stav u EU, jeste da se primjeni princip takozvane `tradicionalne trgovine`, što bi značilo potpuno ukidanje ili značajno smanjenje važećih carinskih stopa pri uvozu oko 220 proizvoda iz zemalja EU u BiH”, podsjeća Stevanović.
On navodi da podaci Republičkog zavoda za statistiku u 2014. godini, u odnosu na 2013, pokazuju da je izvoz hrane, pića i duvana neznatno pao sa 214 miliona KM na 213,7 miliona KM, ili za 0,2 odsto, dok je uvoz povećan sa 734 miliona KM na 751,7 miliona KM ili za 2,4 odsto.
“To je dovelo do povećanja debalansa sa 520 miliona KM u 2013. godini na 538 miliona KM u 2014, ili za 3,4 odsto, kao i pada pokrivenosti uvoza izvozom sa 29,2 odsto na 28,4 odsto”, kaže Slavko Stevanović.
Posmatrano po sektorima, kod hrane i živih životinja došlo je do pada izvoza za 1,1 odsto, dok je uvoz povećan za 4,2 odsto, što je dovelo do povećanja debalansa za 6,8 odsto i smanjenja pokrivenosti uvoza izvozom sa 32,6 odsto na 31 odsto.
“Izvoz pića i duvana povećan je za 16 odsto, dok je uvoz smanjen za 7,7 odsto, što je dovelo do smanjenja debalansa za 10,1 odsto i povećanja pokrivenosti uvoza izvozom sa 9,5 odsto na 12 odsto”, kaže Stevanović.
Pozitivna kretanja u djelatnostima proizvodnje pića i duvana, kaže Stevanović, djelimično popravljaju stanje.
“I dalje je prisutan veliki uvoz i debalans, naročito kod piva gdje je uvoz 48,2 miliona KM, a debalans minus 47,1 milion KM. Kod vode, prirodne i mineralne, bez dodatka šećera uvoz je 16,7 miliona KM, a debalans minus 16,3 miliona KM.
Voda, gazirana i negazirana sa dodatim šećerom i drugim zaslađivačima, uvezena je u vrijednosti 19,9 miliona KM, a debalans je minus 13 , 4 miliona KM”, navodi Stevanović.
Posmatrano po grupama i vrstama proizvoda, najviše su se izvozili konditorski proizvodi u vrijednosti 28,4 miliona KM, šećer od šećerne trske ili šećerne repe i hemijski čista saharoza 25,5 miliona KM, mlijeko i pavlaka 22,6 miliona KM…
Slijede voće i jezgrasti plodovi 12,8 miliona KM, mekušci, živi, svježi, rashlađeni u vrijednosti 9,4 miliona KM i dr..
Najviše je uvezeno kukuruza u vrijednosti 58 miliona KM, pšenice 53 miliona KM, piva 54 miliona KM, konditorskih proizvoda 52 miliona KM, svinjskog mesa 28 miliona KM, goveđeg mesa 28,3 miliona KM, kobasica 25 miliona KM i drugih proizvoda.
Posmatrano po zemljama, najviše se izvozilo u Srbiju 29,4 odsto ovih proizvoda, Italiju 13,1 odsto, Crnu Goru 12,6 odsto, Hrvatsku 10,3 odsto, Njemačku 5,1 odsto.
Najviše se uvozilo iz Srbije 48,7 odsto, Brazila 7,3 odsto, Mađarske 5,6 odsto, Hrvatske 5,3 odsto, Njemačke 4,7 odsto, Italije četiri odsto. Tanjug
