BEOGRAD, Prosječna plata u Srbiji manja je od hrvatske više nego duplo, ali su i cijene osnovnih namirnica tamo mnogo iznad naših.
Životni standard prosječnog Srbina za 20 odsto je slabiji od komšije iz Hrvatske, pokazuje istraživanje Pressa. Prosječna zarada u Srbiji u decembru 2009. godine (sa prazničnim bonusima) bila je 36.789 dinara ili 368 evra. U istom periodu u Hrvatskoj iznosila je duplo više – 5.362 kune (737 evra), ali su i cijene osnovnih namirnica tamo daleko više.
Cijene u Hrvatskoj su mnogo iznad srpskih, naročito kada je u pitanju hrana, stanarina i komunalije. Ipak, kada se sve sabere i oduzme, prosječan Hrvat može sebi da priušti mnogo više od prosječnog Srbina. Recimo, za jednu prosječnu platu u Hrvatskoj se može kupiti duplo više goriva nego za prosječnu srpsku zaradu. Pri tom je cijena benzina u Hrvatskoj ista kao kod nas, dok je evrodizel jeftiniji za 6,5 dinara.
Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca Srbije, kaže za Press da se ne može izvući precizna računica, ali da bi se moglo reći da je životni standard prosječnog Hrvata za oko 20 odsto bolji od našeg.
– Njihova primanja su u ovom trenutku veća za 120 odsto u odnosu na naša. Hrvatska minimalna zarada je 384 evra i veća je čak od naše prosečne plate, koja je u januaru ove godine iznosila samo 300 evra. Prosečan bruto društveni proizvod po glavi stanovnika u Hrvatskoj je 13.913 dolara, a u Srbiji 5.742. To je razlog što je njihov budžet puniji i kupovna moć veća – navodi Rajić.
On kaže da su Hrvati u prednosti zato što su već uradili reformu javnog sektora i broj zaposlenih smanjili sa 390.000 na 250.000.
– Kurs u Hrvatskoj je daleko stabilniji. Budžet Hrvatske je duplo veći nego naš, a imaju tri miliona stanovnika manje. Takođe, oni iz budžeta odvajaju više za kreditiranje privrede i zato se kod njih bolje razvija preduzetnički sektor – ističe Rajić.
Hrvati se mogu pohvaliti i kompletno izgrađenom infrastrukturom kroz zemlju.
– Tu je Hrvatska daleko ispred nas. Važno je napomenuti da hrvatske banke imaju manje kamate od naših. Samim tim je mogućnost kreditnog zaduživanja veća. Hrvatska trenutno koristi 87,4 odsto sredstava iz različitih evropskih i svetskih fondova, dok Srbija godišnje iskoristi svega 31,4 odsto dostupnih sredstava. Svake godine u Srbiju se unese 1,24 milijarde evra manje nego u Hrvatsku – objašnjava Rajić.
Profesorka iz Zagreba Sandra P. (30) mjesečno zarađuje 5.600 kuna, što iznosi oko 770 evra. Sandra kaže za Press da sa svojom platom uspjeva da živi pristojno, ali da je njen životni standard još daleko od evropskog. Međutim, ona je uspjela da na kredit kupi automobil, a kada ga otplati, planira da na isti način dođe do stana.
– Moja zarada spada u red onih koje su malo veće od prosečnih, ali i moji mesečni troškovi su veći. Imam dva kredita, jedan za automobil koji plaćam 100 evra i još jedan koji sam podigla da kupim hartije od vrednosti u telekomunikacijama. Za taj kredit takođe izdvajam 100 evra mesečno. Za stan na periferiji, koji delim sa cimerkom, i komunalije mesečno dajem oko 200 evra. Hrana je u Hrvatskoj najskuplja stavka i na nju trošim 250 do 300 evra. U grad izlazim samo vikendom i potrošim oko 14, 15 evra za jedno veče. Idem i na sport, za šta izdvajam 30 evra. Pušač sam, jedna kutija cigareta košta 2,5 evra, što znači da mi mesečno za cigarete ode 75 evra – priča Sandra.
Ali da bi sebi priuštila ljetovanje i opušteniji odlazak u šoping, Sandra je, kaže, prinuđena da radi i dodatni posao.
– Radim i dodatni posao koji mi donese oko 280 evra na svakih dva do tri meseca. Zahvaljujući tom poslu uspevam da sakupim novac za letovanje. Znam mnogo ljudi u Hrvatskoj koji su odlučili da podignu kredit za stan ili automobil. Ipak, stiče se utisak da veliki broj građana živi iznad svojih mogućnosti i da su do guše u kreditima. To je opšta slika današnjeg stanja u Hrvatskoj. Na skali od jedan do 10, kvalitet života čoveka koji u Hrvatskoj ima prosečna primanja može da se oceni jakom četvorkom – navodi Sandra P.
Prosječna profesorska plata u Srbiji je oko 40.000 dinara (400 evra). Za profesorku Natašu D., (28) iz Beograda, mnoge stvari koje sebi može da priušti njena koleginica iz Hrvatske predstavljaju nedostižan san.
– Stanujem u iznajmljenom stanu, troškove delim sa još dve koleginice. Kiriju plaćam 100 evra, komunalije 30, a na hranu trošim najmanje 150 evra mesečno. Moj jedini luksuz je pilates za šta izdvajam 15 evra mesečno. Na cigarete trošim isto koliko plaćam sport – kaže Nataša.
Ona ističe da profesor u Srbiji koji plaća kiriju, svejedno da li živi sam ili ima porodicu, ne može da preživi „od prvog do prvog” ako ne potraži dodatni posao!
– Držim privatne časove jednoj učenici i zaradim dodatnih 40 evra mesečno. Kupovina automobila je za mene misaona imenica, a o stambenom kreditu ne smem ni da sanjam. Jedino što sam se usudila jeste da uzmem „dozvoljeni minus”. Kada bi životni standard jednog profesora u Srbiji trebalo da ocenim od jedan do 10, dala bih mu slabu trojku – kaže profesorka iz Beograda. Press