BEOGRAD, Ekonomisti razloge za depresijaciju domaće valute vide u tome da je NBS štampala novac i tako povećala dinarsku likvidnost.
Sa druge strane, prema saopštenju centralne banke do povećane dinarske likvidnosti je došlo zbog konverzije deviza koje je država dobila od Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda, zbog izmirivanja obaveza prema budžetskim korisnicima.
Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević, tvrdi da dinar nikako nije mogao da oslabi tako što bi NBS prodala evre, već da bi u tom slučaju morao da ojača te da postoji drugi razlog za pad domaće valute.
“Narodna banka je naštampala nove novčanice, koje su državi bile potrebne da obavi neka plaćanja, računajući na to da ovih dana ima puno praznika i da se zbog toga to neće odmah videti na tržištu. Međutim, to je odmah primećeno i da NBS nije otkupljivala dinare, kurs evra bi već sada bio na 100 dinara. Koliko je novca odštampano, ne zna se, jer NBS krije te podatke”, kaže Prokopijević.
On napominje da će dinar sigurno nastaviti da pada i da će 1.700 dinara koji su građanima podijeljeni iz Privatizacionog registra u narednim danima dodatno pritiskati domaću valutu.
Da konverzija deviza dobijenih od EU i MMF-a nikako nije mogla da obori dinar, slažu se i drugi stručnjaci. Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da je to nelogično i teorijski neutemeljeno objašnjenje, pošto bi povećana ponuda evra trebalo da dovede do jačanja, a ne do slabljenja dinara.
On, međutim, smatra da treba očekivati da se nastavi trend smanjivanja vrijednosti domaće valute, jer je smanjenjem referentne kamatne stope centralna banka suzila prostor bankama za zaradu na repo hartijama, pa one iznose sredstva na devizno tržište, što stvara pritisak na kurs.
“To će se nastaviti sve dok NBS bude ostajala pri aktuelnoj strategiji, a za sada nema razloga da je menja. Ovakav trend promene domaće valute ukazuje na to da bi već na proleće kurs mogao da dostigne 100 dinara za evro, mada nije toliko bitno da li će do toga doći tada ili nešto kasnije”, tvrdi Nikolić.
Profesor Ekonomskog fakulteta i glavni ekonomista Centralne banke Crne Gore Nikola Fabris kaže da je evidentno da je došlo do povećane količine dinara u opticaju i samim tim, pod uticajem ponude i tražnje, do pada dinara.
“Kod nas su još jako prisutna sećanja na devedesete i veliki broj monetarnih udara, tako da se na svaku, pa i vrlo malu nestabilnost kursa panično reaguje i dinari konvertuju u evre, što dovodi do dodatnog pritiska na kurs dinara i novog straha od gubitka vrednosti. U situaciji kakva je naša, kada je spoljnotrgovinski deficit izuzetno visok, a inflacija viša nego u Evropskoj monetarnoj uniji, nužno je određeno slabljenje domaće valute”, kaže on.
Fabris dodaje da će “ako se ova tendencija nastavi, biti neophodno da NBS snažnije interveniše, kako ne bi došlo do većeg pada, pre svega zbog kreiranja psihoze straha. NBS ima velike devizne rezerve i ne bi trebalo da se ustručava da ih koristi za sprečavanje prevelikih oscilacija ne samo na dnevnom nego i na nedeljnom nivou”.
Po njegovom mišljenju dinar bi tokom ove godine mogao da izgubi od pet do deset odsto svoje vrednosti, ali bi zbog sprečavanja pojave straha, koja može da pogura kurs dinara nadole, NBS kratkoročno morala da reaguje većim intervencijama. B92