“Kod nas je čudno što količina novca u opticaju ne prati stanje tekuće platne bilance, što se može pripisati velikoj podzemnoj ekonomiji. Nema istraživanja ove vrste za BiH, no istraživanja za Džibuti pokazuju da se njihov currency board održava zahvaljujući hawala doznakama tj. neformalnim doznakama iz inozemstva“, kaže Domljan.
Zbog nefleksibilnosti finansijskog sektora i javnog sektora, negativni šokovi iz inostranstva se prenose na bh. ekonomiju prvenstveno kroz smanjenje zaposlenosti i smanjenje plata privatnog sektora.
“Budući da BiH nema monetarnu politiku i politiku deviznog kursa te da joj je fiskalna politika ‘zakovana’ zakonima, ostaje joj da pumpa agregatnu tražnju deficitima budžeta i gubicima javnih kompanija. Bolje bi bilo poticati agregatnu ponudu smanjenjem poreza, doprinosa i parafiskaliteta, regulative i sl., no čini se da je to posljednje što bi vlasti mogle poduzeti“, navodi on.
Profesor Domljan navodi da postoji više alternativa trenutnom stanju koje se očituje kroz kurs 2 KM za 1 euro.
“Nekoliko je mogućnosti. Moguće je vezati KM za euro po drugom kursu, KM za drugu valutu ili za korpu valuta, pustiti KM da pliva ili, što je najbolja opcija, eurizacija. BiH je propustila uraditi ono što su uradili Crna Gora i Kosovo. Te dvije zemlje imaju monetarnu stabilnost kao i BiH, ali bez izvlačenja novca iz džepova građana i firmi zarad, kako pjesma kaže: ‘pola pije pola šarcu daje’, plaća i zgrada čuvara currency boarda i rashoda budžeta centralnih vlasti. Jednostavno kazano, taj gubitak društvenog blagostanja iznosi onoliko koliko iznosi kamata na količinu novca u opticaju kad bi se taj novac oročio kod neke komercijalne banke“, konstatuje on.
Domljan navodi i da je dovoljno reći šta drugi utjecajni ekonomisti misle o currency boardu.
“Nobelovac Krugman naziva Hankea, čovjeka koji je uveo currency board u BiH, ‘monetarnim Raspućinom’, ‘prodavačem magle'… Nije zgorega prisjetiti se misli jednog od najvećih ekonomista svih vremena J. M. Keynesa još iz 1945. godine koji kaže ‘Postojeći currency boardovi su toliko suludo zastarjeli i nerazumni s gledišta bilo čijeg interesa osim našeg vlastitog. Gledište da zemlja može povećati količinu novca u opticaju samo ako je u mogućnosti da to povećanje stoprocentno pokrije inozemnim resursima pripada, uvjeran sam, dobu koje se više nikada neće vratiti“, zaključio je za Klix.ba Vjekoslav Domljan.
Konvertibilna marka (KM) je od 1998. godine u opticaju u našoj zemlji, a zamijenila je bosanskohercegovački dinar. Prilikom uvođenja KM odlukom Centralne banke Bosne i Hercegovine uveden je currency board prema kojem je svaka novčanica bila vezana za njemačku marku, a sada je vezana za evro. Svaka izdana novčanica ima novčano pokriće u evrima.
2 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
prodo sam skoro sve sto imam u Bosni i necete vise vidjet od mnogi dijasporaca devizni doznaka a nek vam vase racune i poreze placaju administracia i politicari koje ste izabrali
Za BiH je fiks najbolje rijesenje, iz razloga sto je nasa ekonomija slaba i vezana za EU. Kada EU bude natpolovicno nebitan spoljnotrgovinski ekonomski partner, onda je bolje napustiti fiks, no tada moramo izvoziti mnogo, moramo mnogo izvoziti u cijeli svijet i ucesce EU u nasem izvozu treba biti nekih oko 10 odsto, da bismo napustili evro. Mozemo i sad, samo ne mozemo bez posljedica po nasu ekonomiju, posto trenutno cak smo prezavisni od evra, a i politicki, kod nas, bilo kakav oblik napustanja evropskog kursa je kao jeres, uprkos cinjenici da smo sada vec tradicionalno daleko od EU.
Moramo izaci iz perioda evropske ekonomske ekspanzije i uci u period globalne ekonomske ekspanzije. Trenutno, jedva da se desila lokalna ekspanzija, a i regionalna je bila skromna, dok ekspanzija u EU je znatno ozbilnija, ali i dalje nedovoljna za ozbiljan napredak, s tim da je potencijal i evropske ekspanzije slabo iskoristen, jer je nasa ekonomija slaba da bi se nosila sa konkurencijom, koja ulaze puno u sve segmente poslovanja, dok nasa ekonomija se jos uvijek jako puno oslanja na izvoz sirovina, poslove dorade, kao i izvoz struje. To su sve grane privrede koje malo daju para, s obzirom na ogroman angazman rada i resurasa.
Drzava treba da uvisestruci nivo subvencija, koje idu u pravcu zaposljavanja i samozaposljavanja, kao i da na svaki drugi nacin, da prostora ekonomiji da dise i da se brzo i sto brze razvija.