BEOGRAD, Veliko rasipništvo, disproporcija u primanjima, ruinirana privreda i najslabija valuta u Evropi jesu razlozi zašto je prosječna plata u Srbiji najniža u regionu.
Ekonomisti kažu da ćemo moći da se približimo Slovencima tek kada budemo trošili koliko imamo i kada plate ne budu najveće tamo gdje dominira javni sektor.
Sve naše komšije zarađuju u prosjeku više – i Crnogorci, i Makedonci, i Bosanci, i Albanci. Plata od oko 330 evra je nešto manja od makedonske, za bosanskom zaostaje 50 evra, za crnogorskom cijelih 150 evra.
Situacija je nešto bolja kada se radi o prosječnim decembarskim zaradama koje su napumpane na oko 370 evra, zbog bonusa koji se u Srbiji isplaćuju i u gubitaškim firmama.
Priča da su Srbi nedovoljno kvalifikovani ne pije vodu kada se gledaju statistički podaci. Po procentu visokoobrazovanih koji je zaista nizak (od 6,5 do 7 odsto) ne možemo se mjeriti sa Hrvatskom (oko 15 odsto) ili Slovenijom (oko 20 odsto), ali smo na nivou ostalih zemalja u regionu.
“Prosto je nevjerovatno da Gorenje u Valjevu radi sa gotovo istom produktivnošću kao i pogoni u Sloveniji, a radnici u Srbiji imaju tri puta manje plate. Ni plata radnika u slovenačkom Gorenju nije velika, ali je neuporedivo veća od plate u valjevskom”, kaže Dmitar Polovina, predstavnik Slovenačke privredne komore u Srbiji.
Ekonomista Miroslav Zdravković nisku platu objašnjava činjenicom da je u Srbiji radniku bolje da zarađuje i 200 evra nego da sjedi kod kuće.
“To znaju i slovenačke firme. Ako je razlika u bruto plati oko 600 evra između radnika u Srbiji i Sloveniji, onda taj poslodavac na godišnjem nivou u Srbiji za 1.000 radnika uštedi oko 6,5 miliona evra. A plate su nam niske zbog loše krvne slike privrede, nemamo izlaz na more, loša je infrastruktura. Izlaz je razvoj auto-industrije, elektroindustrije, stvaranje velikih firmi”, objašnjava on.
Zdravković dodaje da se ipak prosjek plata mora gledati i kroz prizmu nezaposlenosti i objašnjava da “mnogi pričaju da imamo veće plate nego u Bugarskoj koja je u EU, ali njihov broj nezaposlenih je oko 2,5 puta manji”.
“U nekim zemljama je srednji kadar izgubio posao, pa njihove niske plate ne ulaze u prosjek. Crnogorci i Bosanci imaju veće plate, ali i višu stopu nezaposlenosti. Recimo, u Arilju, gdje je privatni sektor razvijen, plate su duplo manje nego u mjestima gdje privatnog sektora gotovo nema, ali to malo zaposlenih je na teretu budžeta”, zaključuje Zdravković.
Nebojša Atanacković, predsjednik Unije poslodavaca, kaže da su za ovakvo stanje krive sve vlade u posljednjih 20 godina.
“Trošili smo više nego što smo zarađivali. U određenim sektorima vlada monopol. Privatno preduzeće čim pravi gubitke gazda može da zatvori. Privatnik ne može da stvori toliki višak da plate budu veće. Pa mi imamo nevjerovatnih 160 nameta”, kaže Atanacković.
Da bi mogla da se mjeri sa zemljama regiona i Evrope, Zdravković kaže da Srbija mora da promjeni parametre koje je i MMF uočio kao problematične.
“Recimo, čak 12,4 odsto BDP-a ide na plate službenika, što je duplo veći procenat nego u Slovačkoj , dok su plate u državnom sektoru čak za 27,7 odsto veće od prosječnih primanja u državi, dok je među novijim članicama EU razlika samo sedam odsto u korist državnog sektora”, zaključuje on.
U Hrvatskoj isto, samo dvaput više
Josip Jagić, urednik finansija u hrvatskim novinama „Biznis HR“, kaže da je u Hrvatskoj u trgovini prosječna plata oko 350 do 400 evra, a prosjek u državi je oko 700 evra. “Plate su mnogo veće u većim gradovima, ali su tamo i veći troškovi života. Komunalije su u Hrvatskoj veoma skupe, dok je recimo cijena goriva približno ista u svim zemljama regiona”, zaključuje Jagić.
Prosječne plate u oktobru
Srbija 329 evra
Makedonija 330 evra
BiH 395 evra
Crna Gora 455 evra
Hrvatska 725 evra
Slovenija 935 evra
Blic