Srpske banke male i za region

BEOGRAD, Samo pet najvećih banaka u Srbiji ima aktivu veću od milijardu evra, a sve zajedno imaju manju aktivu od Zagrebačke banke, što je dokaz da su srpske banke male, čak i za regionalne pojmove, rečeno je na predstavljanju 10. po redu edicije “Banke, tržište kapitala, osiguravajuće i lizing kompanije u Srbiji”, koju izdaje Ekonomist media group.
Draginja Đurić, predsjednica Upravnog odbora Udruženja banaka Srbije i Izvršnog odbora Banca Intesa, koja jedina u Srbiji ima tržišni udio veći od 10 odsto, precizirala je da u ukupnoj bilansnoj sumi bankarskog sektora od 20 milijardi evra na kapital otpada 4,7 milijardi evra, a na obavezne rezerve još četiri milijarde evra.
Miroljub Ristić, glavni analitičar Beogradske berze istakao je da je globalna kriza pogodila srpsku berzu više nego druga tržišta kapitala u regionu. On je objasnio da su kretanja na Beogradskoj berzi prevashodno zavisila od stranih investitora, koji su se povukli čim je kriza počela.
„U prvih šest mjeseci 2009. promet na Beogradskoj berzi bio je oko 100 miliona evra, dok je u 2007. promet iznosio dvije milijarde evra“, rekao je Ristić.
On je napomenuo da će do oporavka berze doći kad se povrate velike svjetske berze.
Zoran Jeremić, finansijski analitičar i jedan od autora publikacije rekao je da su banke odbile priv udar krize, ali „crni oblaci“ iz realnog sektora sve se više približavaju. Privatni penzioni fondovi su prošli manje „oštećeni“, prije svega što su manje ulagali u akcije, dok su investicioni fondovi doživjeli „nokaut u prvoj rundi“, kazao je Jeremić.
Stručnjake posebno brine sudbina 13 banaka koje imaju udio manji od jednog procenta ukupne aktive, a u nekima od njih većinski vlasnik je država. One u ukupnoj aktivi bankarskog sektora učestvuju sa samo sedam procenata i kao grupacija ostvaruju gubitak od oko pet milijardi dinara.
U srpskom bankarskom sektoru, na prvom mjestu po udjelu u ukupnoj aktivi je Banca Intesa sa 14,1 odsto, na drugom je Komercijalna banka sa 9,6 odsto, sledi Raiffeisen banka sa 9,1 odsto, Eurobank EFG ima sedam odsto, Hypo Alpe Adria 6,4 odsto, UniCredi banka pet odsto, Vojvođanska banka 4,9 odsto, AIK banka 4,7 odsto, Societe Generale banka četiri odsto, ProCredit banka 3,6 odsto.