BEOGRAD, Parafiskalni nameti srpsku privredu koštaju više od dva odsto bruto domaćeg proizvoda /BDP/, odnosno najmanje 640 miliona evra svake godine, rečeno je danas u Beogradu na prezentaciji Studije o parafiskalnim opterećenjima privrede.
Privreda Srbije, kako ocjenjuje ova Studija, pored regularnih državnih taksi, opterećena je sa još 370 neporeskih nameta, od čega je najmanje 179 parafiskalnih troškova, koje firme moraju da plate, a za uzvrat ne dobijaju nikakvo pravo, uslugu ili dobro.
Iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj /NALED/ i USAID, koji su proveli ovu Studiju, poručuju da država takvim nametima opterećuje ulazak novih igrača na tržište, te ako osoba, recimo, želi da stekne neku od projektantskih licenci, za to će morati da plati od 30.000 do 250.000 dinara.
Član Fiskalnog savjeta Nikola Altiparmakov naveo je primjer investitora koji je nedavno otišao iz Srbije i prešao u susjednu Hrvatsku, uprkos činjenici da je porez na dobit kod komšija 20 odsto, a u Srbiji upola manji.
On ističe da je u Hrvatskoj i cijena rada veća, “ali investitorima treba sigurnost i predvidivost poslovnog okruženja”.
“Neophodan je predvidiv i održiv poreski sistem, a ako bi država eliminisala parafiskalne namete, tu sumu bi mogla da nadoknadi i ukidanjem investicionih kredita”, rekao je Altiparmakov.
Uplaćena suma od ukupno 370 neporeskih taksi u 2011. godini iznosila je 730 miliona evra, a opterećenje po osnovu tih 77 taksi iznosi i 570 evra godišnje po jednom zaposlenom u privredi. Srna
