BEOGRAD, Evropska unija donijela je u Briselu odluku o finansiranju infrastrukturnih projekata na zapadnom Balkanu sa 140 miliona evra bespovratnih sredstava.
Od prvih 26 miliona evra, Srbija je dobila 8,5 miliona, a prema riječima potpredsjednika srpske vlade Božidara Đelića, ova suma biće, prije svega, iskorišćena za izradu studije za izgradnju Koridora 10.
Takođe, predviđena je dodatna suma od 2,2 milijarde evra nekomercijalnih zajmova za države regiona. Finansiranje projekata ozvaničeno je potpisivanjem Investicionog okvira za zapadni Balkan.
“Srbiji je pripala čast da predstavlja cio region u okviru diskusije o budućnosti ekonomije i finansija zapadnog Balkana. U ime regiona, izašao sam sa tri konkretne inicijative. Prvo, da bude formiran balkanski tehnološki fond od 100 miliona evra, kojim će biti finansirana mala i srednja preduzeća u domenu tehnologije, zatim da osnujemo jedno veliko međunarodno preduzeće za izgradnju željezničkog koridora 10 i, najzad, da novcem iz evropskog budžeta podržimo ključne strukturne reforme, prije svega u domenu prosvjete, zdravstva i penzione i socijalne politike”, objasnio je Đelić.
Potpisivanju ugovora o finansiranju projekata u regionu prethodila je debata ključnih finansijera Investicionog okvira za zapadni Balkan, uz učešće visokih predstavnika Evropske komisije, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Banke za razvoj Savjeta Evrope.
Prema riječima Olija Rena, evropskog komesara za proširenje, EU podržava region ublažavajući efekte ekonomske krize.
“U turbulentnim vremenima, proces proširenja EU obezbeđuje oslonac stabilnosti zemljama Balkana. Investicioni okvir za zapadni Balkan jeste opipljiv pokazatelj zajedničkih napora da se pomognu integracija i ekonomski oporavak regiona, tako što će zajedničkim resursima biti pomognuti prioritetni infrastrukturni projekti”, kazao je Ren.
Dario Skanapjeko, potpredsjednik EIB, naglasio je da odluka pokazuje posvećenost svih donatora poboljšanju i povećanju njihovih aktivnosti u regionu.
“Ova koordinacija i udruživanje fondova za subvencije i kredite ima potencijal da suštinski poboljša učinak donatora. Broj odobrenih projekata u regionu je 26, od čega osam u Srbiji, što je veoma dobro. Vjerujemo da je ključan projekat izgradnja Koridora 10, kako za Srbiju tako i za ostale države regiona”, ocijenio je Skanapjeko.
Varel Frimen, potpredsjednik EBRD, ocijenio je da je potpisivanje Investicionog okvira za zapadni Balkan veoma važan korak u koordiniranju aktivnosti EK, međunarodnih donatora i finansijskih institucija, kao i da to predstavlja značajan izvor za finansiranje infrastrukturnih projekata i ekonomski oporavak regiona.
“Projekti su raznovrsni, a uključuju oblasti transporta, energije, energetske sigurnosti i subvencije za razvoj privatnog sektora. Današnji potpis Investicionog okvira samo je početak koordiniranih aktivnosti koje imamo namjeru da preduzmemo”, rekao je Frimen.
Božidar Đelić je istakao da je od posebne važnosti da je odobreno 600.000 evra za projekat investicija u naučnu i tehnološku infrastrukturu, što će biti podržano sa još 200 miliona evra zajma koji je odobrila EIB. On je u obraćanju učesnicima debate naglasio potrebu Srbije da zadrži svoje najškolovanije kadrove, koji već godinama odlaze u inostranstvo gdje primjenjuju stečena znanja. Đelić je tom prilikom naveo primjer Elektrotehničkog fakulteta Beogradskog univerziteta čijih oko 50 odsto studenata svake godine još prije diplomiranja dobija ponude stranih kompanija i naučnih ustanova za zaposlenje. B92