U eksploziji u Bejrutu više od 150 ljudi je izgubilo život, a mnogo je ostalo bez krova nad glavom.
Eksploziju je izazvala ogromna količina amonijum nitrata koji je nekoliko godina ranije zaplenjen sa broda, ali nikada nije izmešten.
Nakon toga, usljedili su masovni protesti Libanaca, nezadovoljnih zbog nemara političara i korupcije, kao i teške ekonomske situacije.
I druge vlade su obećale i uputile pomoć, ali građani Libana smatraju da će ona završiti u džepovima političara, javio je DW.
Donatori, međutim, obećavaju da će pomoć od 250 miliona evra biti poslata direktno stanovništvu kako je libanske vlasti ne bi zloupotrebile.
Eksplozija je zatekla Liban u sred pandemije i ekonomskog kolapsa.
Skoro polovina stanovništva u zemlji živi ispod granice siromaštva, a 35 odsto je bez posla, prema zvaničnim statistikama.
U martu, prvi put u svojoj istoriji, Liban je objavio da ne može da otplaćuje svoje dugove.
Državni dug iznosi 92 milijarde dolara, što je gotovo 170 odsto BDP-a i jedan je od najvećih dugova u svetu, stali su i pregovori sa MMF-om koji su pokrenuti u maju.
Većina robe trostruko je skuplja, nacionalna valuta pala je za 80 odsto. Agencije