BEOGRAD, Penzioneri u Srbiji do kraja godine, gotovo je izvjesno, mogu da očekuju povećanje penzija od dva odsto, pišu Večernje novosti.
Iako to izgleda vrlo malo, povećanjem se stvaraju uslovi za rast investicija i zaposlenosti, a time i za veći rast penzija u narednim godinama, kaže prof. dr Milojko Arsić.
On dodaje da, ukoliko bi se penzije povećale značajno više, investicije bi ostale niske, čime bi se potkopao rast privrede, pa u budućnosti ne bismo mogli da računamo na – dalji rast.
“Imajući u vidu da se u ovoj godini očekuje realni rast BDP od 2,5 do tri odsto, kao i da će inflacija iznositi oko 1,5 odsto, ocenjujem da bi penzije mogle da rastu za oko dva odsto”, kaže dr Arsić.
– Odluka o rastu plata i penzija je politička, a na nju će svakako uticati i predstavnici MMF. Međutim, sa ekonomske tačke gledišta ukupna potrošnja države i građana u narednih nekoliko godina trebalo bi da raste sporije od rasta BDP, kako bi se stvorio prostor za povećanje domaćih sredstava za finansiranje investicija. Ovakve odluke bi trebalo da budu u skladu s visokim rastom investicija, zaposlenosti i standarda u periodu od nekoliko decenija, a ne da budu u funkciji kratkoročnog rasta potrošnje koji nije održiv.
Profesor Arsić naglašava da su investicije u Srbiji vrlo niske – iznose oko 18 odsto BDP, i sa njima se ne može očekivati dugoročno visok rast privrede, zaposlenosti, a time ni standarda građana. Za rast BDP po stopi od četiri do pet odsto godišnje, koja bi omogućila povećanje zaposlenosti i standarda građana i postepeno sustizanje razvijenih zemalja, potrebne su investicije od oko 25 odsto BDP.
– Dodatni problem je što se i ove male investicije velikim delom finansiraju iz stranih sredstava, što nije dugoročno održivo, jer se strani krediti moraju vratiti, a strane direktne investicije u budućnosti će dovesti do povlačenja dividendi iz Srbije – kaže sagovornik lista. – Tek kada investicije dostignu 25 procenata BDP, plate i penzije će moći da rastu po istoj stopi kao i BDP a da se time ne ugrozi njihov dugoročan rast.
Prosta računica kaže da će prosječni ček do kraja godine biti viši za oko 500 dinara. Ministar rada Srbije Aleksandar Vulin tvrdi da je u kasu PIO fonda uplaćeno četiri milijarde dinara više nego što je planirano, što je dobar pokazatelj da ima prostora za povećanje.
– U odnosu na isti period prošle godine, to je sedam milijardi dinara više nego što je planirano – rekao je Vulin.
– Ako nastavimo ovim tempom da povećavamo količinu doprinosa, na kraju godine ćemo dotirati svega 35 odsto. Dakle, od polovine koliko je država morala da dotira za svaku penziju, mi ćemo doći samo na 35 odsto, a dve trećine svega što isplatimo biće iz realnih osnova- ističe Vulin.
Dr Vladimir Krulj smatra da bi trebalo uzeti u obzir činjenicu da je MMF pomalo konzervativna institucija koja pre svega insistira na strogoj i oštroj fiskalnoj konsolidaciji, a mnogo manje na socijalnoj komponenti reformi.
– Ostvareni deficit višestruko je manji od planiranog od početka godine – kaže dr Krulj. – Očekuje se i da će privredni rast u ovoj godini biti veći od prvobitno planiranih 1,8 odsto, odnosno da će dostići 2,5 odsto, što takođe pozitivno utiče na makroekonomsku i fiskalnu stabilnost zemlje. Naravno, očekuje se da će i reforma javnog sektora i državne administracije, iako s malim zakašnjenjem, početi da daje rezultate.
Zato vjerujem da će veoma dobri rezultati fiskalne konsolidacije, dinamičnog privrednog rasta i reforme javnog sektora omogućiti da pitanje povećanja plata i penzija bude na dnevnom redu razgovora sa misijom MMF prilikom narednih revizija aktuelnog aranžmana koji Srbija ima sa Fondom tokom ove godine. Večernje novosti