BEOGRAD, Rast kreditne aktivnosti u drugom tromjesečju u odnosu na isti period prošle godine iznosio je 13,9 odsto i bio je među najvišim u regionu, ocjenjuje se u najnovijem izvještaju Narodne banke Srbije.
Kako se ocjenjuje, na ovakvo kretanje kreditne aktivnosti uticalo je i proaktivno djelovanje Narodne banke Srbije, koja je nastavila da ublažava monetarnu politiku i omogućila zastoj u otplati kredita kako bi pružila podršku preduzećima i građanima u uslovima krize izazvane pandemijom virusa korona.
Na rast kreditne aktivnosti uticalo je i odobravanje kredita iz garantne šeme.
Rastu kreditne aktivnosti i dalje više doprinose krediti privredi, čiji je međugodišnji rast u junu iznosio 15,9 odsto, dok je stanje kredita stanovništvu u junu bilo više za 12,6 odsto nego prije godinu dana.
I pored rasta kredita, njihovo učešće u bruto domaćem proizvodu i dalje je ispod dugoročnog trenda, što ukazuje na činjenicu da kreditna aktivnost ne predstavlja rizik ni po cenovnu ni po finansijsku stabilnost, ocjenjuje NBS.
Tokom drugog tromesečja kamatne stope su se kretale blizu ranije zabeleženih najnižih vrednosti, pri čemu se prosečna cena dinarskih kredita stanovništvu spustila na novi minimum u junu.
Krediti privredi u drugom tromjesečju povećani su za 45,3 milijarde dinara, po isključenju efekta promjene deviznog kursa.
Najvećim djelom, taj rast se odnosi na kredite za likvidnost i obrtna sredstva, čemu je, uz rastuće potrebe privrede za likvidnim sredstvima u uslovima pandemije virusa korona, od maja doprinosila i realizacija kredita iz garantne šeme.
Tokom maja i juna, poslovne banke su uz garanciju države odobrile 638,4 miliona evra i realizovale 558,5 miliona evra kredita mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima.
S obzirom na to da su ova preduzeća ciljni segment garantne šeme, kao i da su koristila moratorijum u većoj mjeri nego velika preduzeća, preko tri petine rasta kredita u drugom tromesečju odnosilo se na mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća.
Stanje kredita povećano je na računima preduzeća svih djelatnosti, a najviše kod preduzeća iz oblasti građevinarstva, poslovanja nekretninama, saobraćaja i energetike.
Krediti stanovništvu su, po isključenju efekta promjene deviznog kursa, u drugom tromjesečju povećani za 50,7 milijardi dinara. Rast kredita stanovništvu, koji je uobičajeno vođen gotovinskim i stambenim kreditiranjem, djelom je rezultat i primene moratorijuma na otplatu kredita, a od maja mu doprinosi i veće kreditiranje preduzetnika u okviru garantne šeme.
Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima nastavilo je da se smanjuje tokom drugog tromesečja i u junu je iznosilo 3,7 odsto, što je novi najniži nivo otkad se ovaj pokazatelj kvaliteta aktive prati.
U odnosu na mart to učešće niže je za 0,3 procentna poena, a za 18,6 procentnih poena nego u julu 2015, tj. neposredno pre početka primjene Strategije za rešavanje problematičnih kredita, piše u izveštaju o kreditnoj aktivnosti. Agencije