BEOGRAD, Banke u Srbiji više ne smiju da ugovaraju zateznu kamata. U slučaju da to rade, klijenti bez puno muke mogu da ih dobiju na sudu.
Trgovinski sud u Beogradu donio je prvostepenu presudu po kojoj ukida odredba ugovora a na osnovu kojih je banka nezakonito obračunavala, ali i naplaćivala zateznu kamatu.
Preduzetnik J. G. iz Valjeva uzeo je dva kredita kod banke sa deviznom klauzulom. Novac je upotrijebio za kupovinu opreme. Ubrzo je zapao u finansijske teškoće i počeo da kasni sa otplatom. A s kašnjenjem počeo je i obračun zatezne kamate, ne po zakonu već po onoj stopi koju je odredila banka, a koja je 2,5 odsto vijeća od redovne kamate na kreditu.
Tako je stajalo u ugovoru koji je on potpisao. Po jednom kreditu kamata je iznosila 10,8 odsto, a u drugom devet odsto i tako se i došlo do zatezne od 13,3, odsto 11,5 odsto. Po zakonu, ona je trenutno 8,25 odsto.
– Kada je klijent shvatio da mu se dug za kredit brzo uvećava zbog primjene nezakonite zatezne kamate, riješio je da tuži banku.
Zbog kašnjenja banka mu je obračunala čak 13.000 evra zatezne kamate više nego što je trebalo. Trgovinski sud presudom je poništio odredbe ugovora kojima je nezakonito ugovorena zatezna kamata i banka nju mora da vrati – objašnjava za „Blic“ Dejan Gavrilović iz Organizacije potrošača „Efektiva“, koja je i zastupala ovog klijenta.
Ova presuda donijeta je, inače, na prvom ročištu, a banka je prekršila dva zakona o obligacionim odnosima i o visini stope zatezne kamate.
– Zatezna kamata ne smije da se ugovara. Odnosno, banka ne može da određuje visinu stope zatezne kamate jer je ona već definisana zakonom. Trenutno, za kašnjenja u dinarima ona iznosi 17,5 odsto, dok kod deviznih dugovanja ona iznosi 8,25 odsto – dodaje Gavrilović.
Često se dešava da banke ugovaraju zateznu kamatu od čak 0,5 odsto dnevno, iako je to suprotno Zakonu o visini stope zatezne kamate. Građani bi to morali da imaju u vidu i da zahtijevaju usklađivanje ugovora sa zakonom i povraćaj neosnovano naplaćenog novca. Ovih dana je povodom obračuna kamata na kamatu za poreske dugove, iznad zakonski utvrđenih 17,5 odsto reagovao i zaštitnik građana Saša Janković. Čak je javno pozvao ministra finansija Srbije Lazara Krstića da kazni odgovorne u Poreskoj upravi Srbije koji ne odustaju od navedenog obračuna zateznih kamata.
Juče se, inače, povodom najskupljih pozajmica kod banaka, dozvoljenog minusa, oglasila guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković tvrdnjom da bi „pošto se radi o najmanje rizičnom plasmanu, i njegova cijena morala da bude niža“. Blic