ATINA, Zemlje evrozone odlučile su u nedjelju da ove godine pruže kreditnu podršku Grčkoj od 30 milijardi evra, ako to zatraži vlada u Atini, saopšteno je u Briselu.
Vlade zemalja evrozone su se dogovorile da usaglašeni bilateralni krediti zemalja jedinstvene valute EU budu dati Grčkoj po kamatnoj stopi od pet odsto godišnje.
Dodatnu podršku od oko 15 milijardi evra Grčkoj bi trebalo da odobri i Međunarodni monetarni fond (MMF), na osnovu programa osjetnog smanjivanja grčkog budžetskog deficita i mjera makoekonomske stabilizacije, saopštili su predsjednik Evrogrupa Žan-Klod Junker i evropski komesar za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren.
Evropska komisija, Evropska centralna banka i MMF bi već sutra trebalo da utvrde sve pojedinosti zajedničkog mehanizma o podršci Grčkoj, čim i ako to zatraži vlada u Atini.
Junker i Ren su saopštili da su danas i juče od Atine dobili “ohrabrujuće povoljne” najnovije opipljive rezultate u mjerama koje grčka Vlada sprovodi s ciljem da za četiri odsto u ovoj godini smanji budžetski deficit.
Grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinou pozdravio je kao “veoma važnu” odluku ministara finansija evrozone da podrže plan spasavanja ili zajam pomoći Grčki, ali je dodao da će Atina svojim naporima pokušati da smanji dugovanja.
“Donesena je veoma važna odluka”, rekao je Papakonstantinou, i dodao da Vlada nije tražila aktivaciju ovog mehanizma, odnosno spasilačkog plana evrozone i MMF-a, iako je on sada dostupan.
“Rekli smo i ranije da Grčka ne namjerava da koristi taj mehanizam, ali je za našu zemlju veoma važno da program pomoći postoji”, rekao je Papakonstantinou.
Vlada je, kaže on, zabrinuta zbog visokih kamatnih stopa koje mora da nudi za svoje hartije od vrijednosti, ali vjeruje da će stope pasti čim se povrati tržišno povjerenje.
Grčki premijer Jorgos Papandreu odbacio je danas kao šalu ideju da se Atina odrekne evra kako bi pojačala svoje mogućnosti za servisiranje duga, prenose agencije.
“Mjesto Grčke je u evrozoni. Svaka druga opcija je smiješna. Evro nije odgovoran za naše probleme”, rekao je Papandreu listu “To vima”.
Papandreu je mehanizam zajmova od EU opisao kao “pištolj na stolu” koji će uskoro biti napunjen.
On je dodao da je to mehanizam koji postoji i koji se može iskoristiti i da to nije prvi izbor Atine, ni glavni, ali da je tu ako zatreba.”Mi smo time sebi napravili bezbjednu mrežu ukoliko padnemo”, kaže Papandreu.
Grčka je suočena sa rastućim troškovima pozajmljivanja u posljednih nekoliko dana, što je znak da tržišta strahuju da Atina neće biti u stanju da vraća svoje dugove i da će spasavanje uskoro biti potrebno.
Zemlja je mesecima u dubokoj dužničkoj krizi, a u martu su se države evrozone složile o planu pomoći, koji nudi Grčkoj zajmove na bilateralnoj osnovi i fondove MMF-a, kako bi se izbjeglo da Atina prestana da vraća dugove i ugrozi evro.
Grčka iduće sedmice planira da putem aukcije proda kombinovane kratkoročne državne obveznice u ukupnoj vrijednosti od 1,2 milijarde evra. Vlada će ponuditi državne obveznice sa rokom otplate od 26 i 52 nedelje u iznosu od po 600 miliona evra.
U grčkoj vladi kažu da su već pribavili sredstva potrebna za podmirenje obaveza koje dospijevaju na naplatu u aprilu, ali da moraju da prikupe dodatnih deset milijardi evra u maju.
Grčka je primorana da plaća kupcima svojih obveznica visoke kamatne stope, koje su više nego dvostruko više od onih po kojima se, na primjer, zadužuje njemačka Vlada.
Ovaj potez uslijedio je u trenutku kada je međunarodno finansijsko tržište, velikim kamatama na moguće grčke pozajmice, sve nepovoljnije reagovalo na mjere grčke Vlade za smanjivanje budžetskog deficita koji je prošle godine dostigao 12 odsto bruto domaćeg proizvoda i daleko premašio obaveze budžetsko-finansijske stabilnosti koje nalaže mehanizam evra.
