SARAJEVO, BANJALUKA – Iako je kontrolom Uprave za indirektno oporezivanje BiH utvrđeno da su špediteri u BiH za nepune dvije godine “izbjegli” plaćanje 1,7 miliona KM administrativnih taksa, 615.400 KM nema ko da naplati, jer svi peru ruke tvrdeći da nisu nadležni za prinudnu naplatu.
Naime, Uprava za indirektno oporezivanje BiH (UIO) kontrolisala je naplatu administrativnih taksa u periodu od 1. januara 2018. godine do 30. avgusta 2019. godine kod 27 špedicija u BiH. U tim kontrolama utvrdila je da je dug po osnovu neplaćene administrativne takse 1.782.606 KM, a pojedine špedicije u toku same kontrole isplatile su dug, ali ukupno 1.210.140 KM, dok pojedine nisu platile utvrđeni dug nakon obavljenih kontrola tako da je ostalo nenaplaćeno 615.400 KM, koje, kako sada stvari stoje, nema ko da naplati.
“Ovaj dug trebalo bi naplatiti prinudnim putem, ali otvorilo se pitanje ko je uopšte nadležan za prinudnu naplatu ove administrativne takse”, rekli su nam u Upravi za indirektno oporezivanje BiH.
U UIO dalje objašnjavaju da, shodno važećim propisima o postupku prinudne naplate, administrativne takse nisu prihod jedinstvenog računa, pa samim tim UIO nije nadležan za tu naplatu. Kako kažu, zato je nadležni Sektor za carine u UIO od Ministarstva finansija i trezora BiH zatražio upute u vezi sa daljim postupanjem, a ovo ministarstvo je UIO uputilo na entitetske poreske uprave kao nadležne institucije za prinudnu naplatu administrativnih taksa.
“Nakon toga UIO se obratila entitetskim poreskim uprava. Poreska uprava Federacije BiH se oglasila nenadležnom, dok se Poreska uprava Republike Srpske obratila Ministarstvu finansija Republike Srpske tražeći uputu i stav na koji način da provede prinudnu naplatu ovih administrativnih taksa”, rekao je Ratko Kovačević, načelnik Odjeljenja za komunikacije u Upravi za indirektno oporezivanje BiH.
On je rekao da će zbog ovog slučaja UIO inicirati sastanak sa Ministarstvom finansija i trezora BiH i entitetskim ministarstvima finansija kako bi se zauzeo zajednički stav u vezi sa budućim postupanjem svih nadležnih institucija vezano za postupak prinudne naplate dugovanja po osnovu administrativnih taksa.
Ono što je zanimljivo jeste da je Uprava za indirektno oporezivanje BiH mogla kontrolisati naplatu takse samo do dvije godine unazad s obzirom na to da Zakon o administrativnim taksama kaže da “pravo na naplatu takse zastarijeva u roku od dvije godine računajući od dana kada je taksu trebalo platiti”.
Nekoliko izvora nam je potvrdilo da se sa taksama “mulja” već godinama i da je javna tajna da se to radi. U prilog njihovih tvrdnji idu i podaci Ministarstva finansija i trezora BiH koji kažu da je, recimo, 2014. godine po osnovu administrativnih taksa naplaćeno 22,7 miliona KM, a u 11 mjeseci 2019. godine 28,2 miliona KM.
“Čim su počele kontrole, špediteri su plaćali punu taksu, a oni kod kojih je utvrđeno da su varali, odmah su izmirili sve što je UIO rekla. Zato ne treba da čudi skok prihoda u 2019. godini. Kontrolisane su samo neke takse i postavlja se pitanje šta je sa ostalima i šta sa taksama koje nisu plaćene recimo 2014, 2015. i 2016. godine i koje su zastarjele”, ispričao je izvor “Nezavisnih”.
Podsjećanja radi, “Nezavisne” su krajem prošle godine objavile da su špediteri na taksama utajili milione KM, a u suštini radi se o taksama koje plaćaju uvoznici i izvoznici po jednom predmetu, odnosno špediteri koji pripremaju robu za carinjenje.
“To se radi godinama i rijetki su špediteri koji to ne rade. Stvar je vrlo jednostavna. Recimo, napravi se uplatnica za 10 taksa i elektronski se uplati 200 KM nekoj banci, a pusti se još 100 taksa na printer. Onda se ode u poslovnicu neke banke i ona ovjeri uplatu 10 taksa po 20 KM, jer ima dokaz o uplati, a poslije toga se ode samo u drugo naselje u istu banku i opet ovjeri uplata 10 taksa, jer opet postoji dokaz o uplati i to tako funkcioniše. Na uplaćenih 10 taksa završi se 100 predmeta”, ispričao nam je krajem godine jedan od špeditera. Nezavisne novine
