NJUJORK, Na Wall Streetu su cijene akcija pale i u petak, drugi dan zaredom, pa su na sedmičnom nivou zabilježile najveći gubitak od polovine 2012. godine, dok je S&P 500 indeks zaronio na najniži nivo od kraja maja.
Dow Jones skliznuo je 115 bodova ili 0,69 odsto, na 16.544 boda, dok je S&P 500 potonuo 1,15 odsto, na 1.906 bodova, a Nasdaq indeks 2,33 odsto, na 4.276 bodova.
Pad S&P 500 indeksa na najniži nivo od kraja maja posljedica je oštrog pada cijena akcija proizvođača čipova, nakon što je Microchip Technology upozorio na pad potražnje za čipovima, što smatra početkom korekcije u toj industriji. Cijena akcije Microchipa strmoglavila se više od 12 odsto, dok je PHLX indeks poluvodičkog sektora potonuo gotovo 7 odsto.
No, i ostali su sektori bili pod pritiskom jer ulagače zabrinjava usporavanje rasta globalne ekonomije, posebno evrozone, kojoj osim anemičnog rasta prijeti i deflacija.
Pojedine članice tog bloka imaju problema i s javnim dugom te budžetskim manjkom, zbog čega je juče agencija Standard & Poor's smanjila izglede za kreditni rejting Francuske sa stabilnih na negativne.
Nakon razočaravajućih vijesti iz Njemačke prethodnih dana, ni juče objavljeni makroekonomski podaci iz Francuske i Italije nisu odagnali strahovanja od nove recesije u evrozoni.
Donedavno su takve podatke ulagači ignorisali, jer su očekivali da će centralna banka na loše brojke odgovoriti daljim labavljenjem monetarne politike, što je djelovalo podsticajno na tržišta akcija. No, percepcija se promijenila.
“Loše brojke se sada vide kao loše brojke, dok se signali iz centralnih banaka o daljem popuštanju monetarne politike smatraju slabošću, a ne razlogom za kupovinu akcija”, kaže Jonathan Sudaria, trgovac u kompaniji Capital Spreads.
Ulagači su nesigurni i zbog toga što će u oktobru američka centralna banka Fed okončati programe kupovine državnih i hipotekarnih obveznica, koji su godinama podržavali tržište akcija. A iduće se godine očekuje i prvo povećanje kamatnih stopa još od 2008. godine, pa će tržište izgubiti i drugu polugu koja ga je godinama podržavala.
Na povlačenje ulagača s tržišta ukazuje velik obim trgovanja. Na američkim je berzama vlasnika juče zamijenila 9,1 milijarda akcija, dok prosječan dnevni obim u posljednjih pet dana iznosi 7,4 milijarde.
Na nesigurnost ukazuje i skok VIX indeksa ‘straha’ Čikaške berze iznad nivoa od 20 bodova, po prvi puta od februara. U cijeloj ovoj sedmici taj je indeks porastao 46 odsto, što pokazuje da ulagači pojačano osiguravaju svoje portfelje od mogućeg daljeg pada cijena akcija.
U cijeloj ovoj sedmici Dow Jones je skliznuo 2,7 odsto, dok je S&P 500 potonuo 3,1, a Nasdaq indeks 4,5 odsto. To je najveći sedmični pad tih indeksa od maja 2012. godine.
I na evropskim su berzama cijene akcija juče oštro pale. Londonski FTSE indeks skliznuo je 1,43 odsto, na 6.339 bodova, dok je frankfurtski DAX potonuo 2,40 odsto, na 8.788 bodova, a pariški CAC 1,64 odsto, na 4.073 boda. Hina
