SARAJEVO – Guverner Centralne banke BiH Senad Softić izjavio je da se u BiH očekuje nastavak oporavka i ekonomskog rasta putem stroge primjene aranžmana Valutnog odbora.
Softić je nakon prezentacije izvještaja Međunarodnog monetarnog fonda “Regionalne ekonomske perspektive za jesen 2017. godine – Evropa”, rekao novinarima da su se predstavnici Centralne banke i MMF-a sastali u dobrom trenutku za Evropu i BiH jer ekonomski rast dobija na snazi i očekuje se da će situacija i za BiH, i za Centralnu banku, i u narednoj godini ostati stabilna.
“BiH se treba usredsrediti na tri područja – poboljšanje strukture budžeta na svim nivoima vlasti, jačanje jedinstvenog finansijskog sistema BiH, te da poboljša institucije i riješi nedostatke u upravi”, naveo je Softić.
On je istakao da je EU veliki partner BiH, a da dijaspora BiH šalje doznake, što je gotovo 12 odsto godišnjeg BDP-a.
“Bankarski sistem u BiH je snažan i stabilan, ima dovoljno aktivnosti i dovoljno kapitala”, naglasio je Softić.
On kaže da je 2015. godine postignut napredak u smislu usvajanja novih zakona u sektoru bankarstva, što je dovelo BiH bliže evropskim standardima.
Softić je rekao da se moraju poboljšati institucije BiH i povećati nivo direktnih stranih ulaganja, kako bi se podržala jača stopa rasta i smanjila nezaposlenost.
Zamjenik direktora MMF-a za Evropu Jorg Dekresin naveo je da su ključne poruke da je ekonomski rast veoma snažan i zabilježen u svim zemljama Evrope.
Dekresin je istakao da je ovo prva godina nakon globalne ekonomske krize u kojoj su sve zemlje Evrope zabilježile rast.
“Očekujemo da će se u srednjem roku nastaviti ovaj snažan rast u Evropi, ali postoje određeni rizici i u kratkom roku može biti nekih iznenađenja koja su naizgled pozitivna. Naime, rast može biti jači nego što je očekivano”, naglasio je Dekresin.
On je dodao da se u srednjem roku očekuju i “neka negativna iznenađenja” koja su veoma moguća, kao što su određeni geopolitički rizici i određen razoj događaja na finansijskim tržištima.
“Ono što je sada izazov, jeste kako izgraditi dovoljno fiskalnog prostora za manevrisanje i smanjenje fiskalnih deficita. To je prilika da se sprovedu određene strukturalne reforme koje će takođe osigurati podsticaj daljem rastu”, kaže Dekresin.
Govoreći o BiH, Dekresin je rekao da i u BiH ostaju izazovi unapređenja upravljanja i unapređenja rada institucija, posebno pravosuđa, kako bi BiH bila u stanju da jače krene na putu ka EU.
Kada je riječ o programu koji BiH u ovom trenutku ima sa MMF-om, Dekresin je naveo da mnogi ljudi tvrde da je MMF taj koji insistira na povećanju akciza u BiH.
“Naš program, odnosno ono što mi želimo vidjeti u programu sa BiH jeste jači rast. Novim akcizama u BiH bi se oslobodila velika količina finansiranja koja je neophodna za izgradnju infrastrukture”, pojasnio je Dekresin.
Srna