BEOGRAD, U Srbiji na “crno”, kako pokazuju neka istraživanja, radi oko 800.000 ljudi. Mimo legalnih tokova, s druge strane, obrne se 40 odsto robe i usluga i najmanje, procjene su pojedinaca, deset milijardi evra. Kada bi poreznici stigli do “sivih” i “crnih” igrača, država bi, tvrde u Asocijaciji malih i srednjih preduzeća, samo tako godišnje ubirala najmanje 500 miliona evra poreza.
Zbog nelegalne ekonomije ne gubitku su neprijavljeni radnici, država kojoj izmiče dio prihoda, ali i privrednici koji poštuju obaveze, pa su u cjenovnoj politici i konkurentnosti daleko iza nelojalnih “kolega”.
– “Siva” ekonomija znači da je preduzeće registrovano i jedan dio obavlja legalno, a dio na “crno”. Nas muči “crno” tržište, to je goli kriminal – kaže Milan Knežević, predsjednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća. – Roba i usluge su u prometu, a nije registrovano pravno lici, niti se izmiruje bilo kakav porez. Kod nas je oko 40 odsto robe i usluga u “crnom” tržištu. To su buvljaci, zanatlije, iznajmljivanje prostora. Procjene su da je u tekstilnoj industriji promet dva puta veći u nelegalnom nego u legalnom dijelu.
Kriza je izazvala drastičan pad kupovne moći građana. A on je samo u tekstilnoj indsutriji doveo do pada prometa od 30 odsto.
– U Srbiji imamo, s jedne strane, pad kupovne moći i prometa, a sa druge strane “crno” tržište. Takvi uslovi bi potopili i privredu Japana za nedjelju dana – kaže Knežević.
U vrijeme smanjenih prihoda, a velikih nameta, i oni koji rade regularno razmišljaju o koraku u “sivu” zonu. Saša Radulović, konsultant, koji je sa Asocijacijom malih i srednjih preduzeća pripremao prijedlog izmjena poreskog sistema, smatra da su najveći krivac bega u ilegalne tokove – veliki porezi i doprinosi na zarade.
– Moralo bi da postoji poreskih policajaca koliko i privrednika da bi se toliki porez uterao – smatra Radulović. – Porezi i doprinosi na zarade su veliki i preduzeće koje ima 100 radnika godišnje na plate daje 320.000 evra, a na njih 250.000 evra. Zarade čine od 30 do 40 odsto ukupnih rashoda preduzeća. U krizi je preduzetnicima promet opao za 20, 30, pa i 50 odsto. Da ne bi upropastili firmu i oni koji hoće legalno da rade, razmišljaju ili već isplaćuju samo plate. To neretko traže i sami radnici, da bi primili makar i dinar i prehranili se. Za dvije godine smo izgubili 200.000 radnih mjesta, a dvije trećine ih je kod preduzetnika.
Razlozi za ”crnu” zonu
* Drastičan pad kupovne moći i prometa
* Veliki porezi i doprinosi na zarade
* Ostali mnogobrojni nameti
* Cjenovna konkurentnost nelegalnog tržišta
Kinezi
Obuhvat “crnog” tržišta vidi se i ako se prati uvoz robe iz inostranstva.
– Možete da vidite da je iz neke zemlje u Srbiju izvezena roba u vrijednosti od milion evra – objašnjava Saša Radulović. – Prilikom uvoza u našu zemlju, međutim, roba je prijavljena na dva miliona evra. Tako je izvukao novac iz svoje zemlje. Kada uđe u našu zemlju ta roba se više nikada ne pojavi kroz porez.
Dobar dio kineske robe u Srbiji takođe završi na “crnom” tržištu. Novosti
“Sivi” biznis lomi privredu
