SIPA: U BiH oprano 182 miliona maraka

Kroz legalne tokove u BiH kruži najmanje 182 miliona KM opranog novca. To je podatak Finansijsko-obaveštajnog odeljenja SIPA (FOO), koje je od 2005. dostavilo tužilaštvima sumnje da je u BiH upravo oprano toliko novca. Načelnik Finansijsko-obaveštajnog odeljenja SIPA Siniša Karan objašnjava da pranje novca uključuje prihod od imovine dobijene kriminalnim aktivnostima.
– Kada se pere novac, kriminalci su nagrađeni maskiranim i naizgled legalnim prihodima jer novac dobro funkcioniše zbog lake prenosivosti i ima standardne vrednosti svuda u svetu – ocenjuje Karan u intervjuu za „EuroBlic“.
Od 2003. do 2005. BiH je donela nekoliko zakona i podzakonskih akata u cilju prevencije i otkrivanja pranja novca i terorističkih aktivnosti. Na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca BiH, Finansijsko-obaveštajno odeljenje SIPA počelo je da radi krajem decembra 2004. godine.
nNa koji način se najčešće u BiH pere novac?
– Različite tehnike koje se koriste za pranje novca ili finansiranje terorizma najčešće se nazivaju metodima ili tipologijama. Nemoguće je tačno opisati celi univerzum različitih metoda koje kriminalci koriste za pranje novca ili finansiranje terorizma. Štaviše, njihovi metodi se razlikuju u različitim zemljama zbog velikog broja faktora koji su jedinstveni za svaku pojedinačnu zemlju. Česti indikatori sumnje na pranje novca su: iznosi transakcija ne odražavaju stvarnu sliku privredne aktivnosti preduzeća, nejasna svrha transakcija, transakcija u vidu povrata unapred plaćenih troškova (povrat depozita), građani transferišu novac na račun preduzeća na osnovu pozajmica, a sve u cilju prikrivanja pravne prirode porekla novca. Prethodni period karakterisao je utaju poreza na promet proizvoda i usluga, kao i poreza na dobit. Na navedene načine u 2005. oprano je oko 82 miliona, u 2006. oko 42 miliona KM. Do početka rada FOO SIPA, novac je transferisan na 1.264 firme sa područja cele BiH u ukupnom iznosu od 162 miliona KM.
nJednom prilikom ste pomenuli da se sada novac u BiH pere na sofisticiraniji način. Kakav je to način?
– Reč je o trgovini vrednosnih papira, gde smo uočili sledeće tipologije: blok poslovi (uslov da ukupna vrednost posla mora iznositi više od pola miliona KM), izvlačenje novca iz preduzeća na račune građana ili drugih firmi, pribavljanje protivpravne imovinske koristi drugoj osobi na štetu preduzeća, izbegavanje plaćanja poreza i doprinosa na dohodak građana (npr. u slučaju kada firma kupuje deonice od vlasnika firme po nerealno visokoj ceni). Zatim, prikrivanje porekla novca kada, recimo, strani državljanin donosi veće iznose gotovog novca nepoznatog porekla i predaje ga nekom građaninu u BiH. Tu su i ugovori o poklonu, prodaja tuđih deonica na osnovu falsifikovane dokumentacije. Primetili smo i tipologije u sektoru PDV prevara. Tako firma nije registrovana za PDV obveznika, ne nalazi se na registrovanoj adresi i nema poslovne aktivnosti iz kojih bi poticao novac za koji uvozi robu (neko drugi polaže gotov novac na račune firme i transferiše ga posredstvom špediterske kuće, a robi se nakon uvoza gubi svaki trag). Ili, firma je registrovana kao PDV obveznik, ne nalazi se na registrovanoj adresi i nema poslovne aktivnosti iz kojih bi poticao novac za koji uvozi robu. Zatim, postojeća firma iz drugih zemalja, u cilju utaje poreza u vlastitoj zemlji, robu prodatu u svojoj državi fiktivno prikazuje da ju je izvezla u BiH (uz pomoć carinskih službi svoje zemlje) i na toj osnovi ostvaruje pravo na povrat PDV-a u toj zemlji.
U vezi s privatizacijom imamo slučajeve kada novi vlasnik firme, koji nije ispunio uslove iz ugovora, prodaje imovinu firme i novac transferiše drugima. Nisu strane ni prevare pri dobivanju kredita, gde nekoliko ljudi iskoristi dokumentaciju „nepostojeće firme“, sačine lažne bilanse stanja i uspeha i niz drugih dokumenata kojima su doveli u zabludu službenike banke. Na osnovu tih dokumenata bude im i odobren kredit, a pre toga daju nalog za transfer novca u inostranstvo, kako bi se novcu zametnuo trag. Takođe, susrećemo se i sa krijumčarenjima ljudi. U 2006. uočeno je da kriminalne grupe koje se bave ilegalnim prebacivanjem stranih državljana preko teritorije BiH ka Zapadnoj Evropi koriste usluge poslovnih banaka u BiH radi naplaćivanja usluga. Novac ulažu u kupovinu nekretnina.
nKakav je „profesionalni“ profil ljudi u BiH koji otvaraju fiktivne firme i legalizuju oprani novac?
– Najčešće su to osobe nižeg obrazovnog nivoa i većinom nezaposleni, a koje za određenu proviziju pristaju da za druge obavljaju izvesne transakcije u cilju „ubacivanja“ u legalne tokove gotovog novca čije je poreklo iz počinjenih krivičnih dela. Upravo zbog prikrivanja kriminalne pozadine novca i stvarnih perača novca, koriste se osobe nižeg obrazovanja, čak i mentalno oboleli, strani državljani i slično.
Oduzimaju i imovinu
Finansijsko-obaveštajno odeljenje SIPA do 1. oktobra podnelo je Tužilaštvu BiH 59 krivičnih prijava – službenih izveštaja, a Sud BiH je pravosnažno presudio na osnovu 28 predmeta. Osuđeno je 47 ljudi i 20 preduzeća, za sedam firmi je izrečena kazna prestanka rada, od čega je jednom preduzeću oduzeta imovina. Novčanom kaznom od 406.616 KM kažnjeni su odgovorni u 13 preduzeća, 23 osobe su kažnjene zatvorom, 17 je dobilo uslovne i novčane kazne. Ukupna novčana kazna od 817.000 KM izrečena je osuđenim građanima.