BEOGRAD, Srpska privreda je suočena sa ozbiljnim problemima, posebno je ugroženo njeno finansijsko zdravlje. O ozbiljnosti problema svjedoči, između ostalih, i podatak da su privredna društva 2012. godinu završila sa finansijskim gubitkom čak 77 odsto većim nego prethodne godine.
Nelikvidnost privrede se pogoršava, preliva se na finansijski sektor i predstavlja veliki rizik po finansijsku sigurnost poslovnih banaka. Stoga je potrebno da se što hitnije preduzmu sve mjere za privredni oporavak, prije svega za finansijsku relaksaciju privrede, kako bi se podstakle proizvodnja i usluge za kojima postoji tražnja i motivisale poslovne banke da finansiraju privredu pod održivim uslovima – ističe u razgovoru za „Novosti“ Željko Sertić, predsjednik Privredne komore Srbije.
* Koji su neophodni koraci za spas domaće privrede?
– Bez investicija nema dugoročno održivog privrednog rasta. Ako nema kvalitetnog finansiranja privrede i rasta privredne aktivnosti, privreda nije u mogućnosti da održivo finansira svoje obaveze prema državi, prema zaposlenima, dobavljačima i bankama.
Kratkoročno je neophodno preduzeti mjere za rješavanje problema nelikvidnosti i jačanje finansijske discipline, stvaranje uslova za jaču kreditnu aktivnost prema privredi i snižavanje cijene kapitala, smanjenje troškova poslovanja kroz dalje ukidanje nepotrebnih administrativnih procedura i parafiskalnih nameta. Potrebno je ubrzati i donošenje programa reforme inspekcija i prevođenje sive ekonomije u legalne tokove.
* A dugoročni cilj je…
– Dostizanje prosječne godišnje stope rasta od pet odsto, uz obezbjeđenje makroekonomske stabilnosti i sprovođenje sveobuhvatnih strukturnih reformi. Da bi se taj cilj dostigao, prioriteti su: smanjenje javne potrošnje do nivoa u zemljama sličnog ranga razvoja, sveobuhvatna poreska reforma koja će smanjiti opterećenja po osnovu rada, reforme penzionog sistema, javnih preduzeća, tržišta rada i obrazovanja, kao i završetak procesa restrukturiranja velikih nesolventnih preduzeća.
Naša je ocjena da bez novog koncepta industrijskog razvoja, novog sistema finansiranja investicija i novog koncepta efikasne i moderne državne uprave i javnog sektora, dugoročno nema znatnijeg napretka. A da bi se to ostvarilo neophodan je sveukupan društveni konsenzus.
* Nezaposlenost u Srbiji je sve veća, ali se malo ljudi odvaži da krene u pokretanje sopstvenog posla. Kako to promijeniti?
– Povećanje realno održive zaposlenosti je ključni izazov za Srbiju. Zato je neophodno sagledati i sposobnost privrede da generiše nova radna mjesta i sposobnost države da generiše ambijent, politiku i prioritetne reforme za održiv privredni rast. Ti procesi su međusobno povezani, pa se zato ne može govoriti o pojedinačnim aktivnostima, već je potrebno usaglasiti i realizovati cijeli paket reformi kako bi se nezaposlenost u Srbiji ozbiljno smanjila.
* Gdje je, odnosno, u kojoj oblasti je privredna šansa Srbije?
– Srbija nema ni naftu, ni gas, ni zlato u mjeri koja bi obezbijedila privredni rast, pa se moramo okrenuti radu i korišćenju potencijala koje imamo. To su, prije svega, poljoprivreda i prateća prerađivačka industrija, energetika, saobraćaj i turizam. Važno je da se usvoji novi zakon o građevini, kako bi se olakšalo dobijanje građevinskih dozvola u cilju povećanja investicija u oblasti koja je multiplikator privrednih aktivnosti. Sve napore moramo uložiti u razvoj naše izvozne privrede, u osvajanje novih tržišta, ali i u osposobljavanje naših firmi za tržišnu utakmicu povećanjem njihove konkurentnosti.
Dobar potez
* Da li će rekonstrukcija vlade i postavljanje novog ministra privrede i finansija imati konkretne posljedice na stanje i poslovanje preduzeća u Srbiji?
– I premijer Dačić i potpredsjednik Vučić jasno su naglasili da je cilj rekonstrukcije vlade – poboljšanje ekonomske situacije u zemlji. Opredeljenje državnog vrha da se uđe u ozbiljne i duboke strukturne reforme jeste pozitivan korak na koji je privreda dugo čekala. Zadaci i obaveze i novih i starih ministara su jasni. Privredna komora Srbije biće im na raspolaganju za svu neophodnu pomoć i saradnju.
Povezivanje regiona
* Kako gledate na sve češće najave o povezivanju privrednih giganata regiona?
– To je neminovnost u bliskoj budućnosti. Konkurencija na evropskom tržištu je ogromna i održivost privrednih subjekata direktno je uslovljena dobrim poslovnim rezultatima – manjim troškovima i većim prihodima. Regionalno povezivanje je posebno važno radi zajedničkog nastupa i dobijanja poslova na trećim tržištima. To je danas teško, jer su, nekada veliki sistemi, sposobni za ozbiljne poduhvate, razbijeni u više novoformiranih država. Samo dobrom strategijom, kvalitetnom saradnjom i snažnim poslovnim aktivnostima možemo podići ekonomiju cijelog regiona. Novosti
