BEOGRAD, Poljoprivredno zakonodavstvo Srbije sve je bliže zakonodavstvu Evropske unije. Podsticaji poljoprivrednicima isplaćuju se redovno. Agrar je jedina privredna grana koja ostvaruje izvozni suficit. Zbog toga, Saša Dragin, ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, kaže da je već dosta postignuto, ali da je ostalo još mnogo poslova, koji moraju što prije da se završe kako bismo spremno dočekali ulazak u EU.
* Koliko se naša zakonska regulativa, poslije usvajanja seta novih propisa, približila propisima EU?
– Ministarstvo poljoprivrede je za nepune dve godine pripremilo 31 novi zakon, a Skupština je lane usvojila 15 propisa. Krajem marta, usvojena su dva zakona, a u maju još 14. Među njima su i novi zakoni o šumama, vodama, izmenama i dopunama Zakona o veterini, kao i Zakon o organskoj proizvodnji. Mislim da je naše ministarstvo na tom planu daleko odmaklo. I pored toga, ostalo je još mnogo posla, jer je i zakonodavstvo EU, izuzetno dinamično i mnogi propisi se menjaju.
* Šta će iz novog paketa zakona promjeniti u stvarnom životu seljaka?
– Svi novi zakoni primiču nas EU. Ali, istakao bih izmene Zakona o veterini i Zakon o organskoj proizvodnji. Prvim su otvorena vrata našem još većem izvozu u zemlje EU, dok Zakon o organskoj proizvodnji omogućuje njen razvoj i povećanje površina za uzgoj ovakvih proizvoda.
* Očekuje li se suficit sa inostranstvom i ove godine?
– Da. Očekujemo da ćemo i ove godine izvesti više poljoprivrednih proizvoda nego što ih uvozimo. Mere koje sprovodi naše ministarstvo rezultirale su rastom poljoprivredne proizvodnje za oko dva odsto, i to u kriznoj godini. Poljoprivreda i dalje ostvaruje pozitivan bilans u spoljnotrgovinskoj razmeni. Lane smo ostvarili suficit od oko 640 miliona dolara.
* Ovih dana počinje isplata prvih subvencija za repromaterijal za ratarsku proizvodnju. Kada će taj posao biti završen?
– Srećan sam što smo uspeli da novac poljoprivrednicima, kako je i najavljivano, isplatimo baš u vreme kada je i najpotrebniji.
Sva sredstva će biti isplaćena do kraja jula 2010. godine. Isto tako, za sve poljoprivrednike koji budu podneli zahteve u drugom roku, od 1. septembra do 30. septembra novac će biti isplaćen do kraja oktobra 2010. godine.
* Koje su mjere podrške poljoprivrednicima najznačajnije?
– Vlada je usvojila paket uredbi u vezi sa stimulacijom poljoprivredne proizvodnje. U pitanju su uredbe koje se tiču regresiranja po grlu stoke, investicija u hladnjače, proizvodnje i prerade mesa i mleka, nabavke nove mehanizacije, subvencionisanja proizvodnih zasada voćaka i vinove loze za zasade podignute na jesen 2009. i proleće 2010. godine.
* Kako odmiče dodjela subvencionisanih kredita?
– Kreditna podrška je ove godine počela ranije i rezultati koje imamo u prvom mesecu odobravanja kredita izuzetno su dobri. O interesovanju poljoprivrednika za kredite govori i činjenica da je u prvom mesecu ove godine odobreno gotovo 13, dok je u čitavoj 2009. godini bilo odobreno blizu 45 miliona evra. Ukoliko se ovaj pozitivan trend nastavi, jasno je da će kreditna podrška Ministarstva u 2010. godini biti ubedljivo najveća i najznačajnija do sada.
* Kakav značaj ministarska konferencija, posvećena reformi poljoprivredne politike, ima za razvoj poljoprivrede u Srbiji?
– Na toj konferenciji, trebalo bi pre svega da potražimo odgovor na to kako politika jednaka za sve članice EU može da zadovolji potrebe različitih poljoprivrednih struktura zemalja EU. Takođe, treba da vidimo kakva će zajednička agrarna politika dočekati Srbiju na ulasku u EU, kako da se lakše snađemo u pretpristupnim fondovima EU, kao i na koji način će se reforma zajedničke agrarne politike odraziti na zemlje ”trećeg sveta”. Zasad je svoje učešće potvrdilo devetoro ministara, a na konferenciji će učestvovati ukupno 12 zemalja.
Nije sve u Beogradu
* Ministarstvo poljoprivrede jedno je od prvih koje je neke od institucija ”iselilo” iz Beograda…
– Uprava za agrarna plaćanja već je izmeštena u Šabac, Uprava za zemljište i ruralni razvoj biće smeštena u Sremskim Karlovcima, a Referentna laboratorija je u Batajnici. Smatram da ne treba da sedišta svih institucija budu koncentrisana u Beogradu ili Novom Sadu.
Zamjena za 19 kilometara puta
* Kako napreduju poslovi eksproprijacije poljoprivrednog zemljišta za potrebe infrastrukturnih projekata?
– Tačno je da se većina novih infrastrukturnih objekata gradi na poljoprivrednom zemljištu, ali poslovi eksproprijacije nisu u nadležnosti našeg ministarstva. Međutim, zbog značaja ovih radova za državu, aktivno smo se uključili u ove projekte i to na taj način što menjamo poljoprivredno zemljište u državnoj, sa poljoprivrednim zemljištem u privatnoj svojini, ukoliko se nalazi na trasi infrastrukturnih objekata. Do sada je, inače, potpisano 139 ugovora o zameni poljoprivrednog zemljišta na Koridoru 10, čime je pribavljeno zemljišta za oko 19 kilometara trase novog autoputa. Novosti
