Šantić: Kreiranje dobrog poslovnog ambijenta podrška privredi na putu ka EU

SARAJEVO, Privreda Federacije BiH, uprkos nepovoljnom poslovnom ambijentu, bilježi određene pozitivne pomake što se može potkrijepiti s nekoliko ekonomskih indikatora, izjavio je predsjednik Privredne komore Federacije BiH Marko Šantić.

Po njegovim riječima, nominalni BDP u BiH početkom recesije 2009. iznosio je 12,7 milijardi evra, dok je danas oko 14,8 milijardi evra. To bi značilo da je BDP „per capita“ u 2009.  bio 3.300 evra, a danas je 3.900 evra. Stopa rasta industrijske proizvodnje 2009. bila je negativna (-3,3 posto), a danas iznosi 2,6 posto. Direktna strana ulaganja 2009. bila su na razini 180 miliona evra, a u 2016. su premašila 300 milijuna evra.

Kada je riječ o privrednim granama u FBiH u kontekstu njihove perspektive, Šantić kaže da tu u prvom redu treba istaći metalsko prerađivački sektor koji u BiH ima nekoliko ključnih preduslova za dobro pozicioniranje, a to su relativno duga tradicija, školovan kadar, znanje i kompetencije, priznate visokoškolske ustanove tehničkog karaktera, mogućnost formiranja klastera.

Odmah uz ovaj je i sektor drvoprerađivačke industrije s izraženim komparativnim prednostima kada je riječ o sirovini, u poređenju s velikim industrijskim zemljama relativno niska cijena rada, te takođe mogućnost klaserizacije.

Poljoprivreda i turizam, dodao je Šantić, dvije su perspektivne privredne grane koje u našim uslovima mogu nadopunjavati jedna drugu sa svim svojim komparativnim prednostima i naravno s mogućnošću formiranja klastera. Tu primarno misli na proizvodnju i preradu ljekovitog bilja i zdrave hrane, te bogatu gastronomsku ponudu u funkciji turizma.

Konačno, kako je istakao Šantić, energetski i IT sektor u BiH imaju jako dobru perspektivu. Energetski sektor s obzirom na hidro, vjetro i sunčev potencijal koji imamo, a IT sektor kao privredna grana gdje se ulaganja u obrazovanje najbrže vraćaju i u čemu možemo brzo biti globalno konkurentni.

Šantić smatra da su sporost državnih institucija, njihova nepovezanost i glomazne administrativne procedure dio  glavnine problema privrede FBiH.

„Takođe, odlazak kvalifikovane radne snage iz BiH u EU, neusklađena ponuda obrazovnog sustava s potrebama tržišta rada, promjene poreza, akciza, prevelik broj zaposlenih u javnom sektoru, neadekvatno radno zakonodavstvo, nesređen fiskalni sistem, spora reforma javne uprave, loše politike zapošljavanja u javnom sektoru, loša poslovna klima i slaba konkurentnost, nejasna socijalna davanja, nesređena javna preduzeća, jedva održivi zdravstveni i penzioni sektor i (ne)vladavina prava. Odgovornost za ove probleme ne snosi samo globalna recesija nego i nadležne institucije vlasti koje su svojim greškama i inertnošću kreirale vrlo nepovoljno poslovno okruženje i onemogućile domaćim proizvođačima ravnopravan položaj na domaćem i stranom tržištu“, naglasio je Šantić.

Smatra da  su ključni problemi i dalje  nizak nivo proizvodnje, posebno one izvozno konkurentne, te loša struktura bh. izvoza koju karakteriše izvoz sirovina i poluproizvoda, a manje gotovih, finalnih proizvoda.

Jedan je od najvećih problema, kako je dodao, jeste nelikvidnost privrede odnosno nedostatak novca pa se plaćanje robe i usluga u velikoj mjeri svelo na oblike kompenzacije koji stimuliraju sivu ekonomiju netransparentnim „prebijanjem“ dugova.

„Vjerujem da je rješenje dijela ovih problema sprovođenje Reformske agende koja se implemetira na svim nivoima društva u BiH. Nadam se da je Vlada iskreno opredijeljena za prave reforme socio-ekonomskog okruženja u BiH, bez obzira na to koliko će one biti bolne za pojedine segmente našeg društva. Reformska agenda nije nečiji proizvoljan kratkoročni potez, već čitav jedan dugoročni reformski proces pristupanja bh. društva u obitelj evropskih država, a time i privrede”, naveo je Šantić. Fena