On je na okruglom stolu “Neformalna ekonomija i sindikati” istakao da siva ekonomija u Srbiji čini oko 30 odsto BDP-a, dok je u Bugarskoj 33 odsto.
“Donijeli smo Zakon o inspekcijskom nadzoru kako bi pojačali borbu protiv sive ekonomije i kako bi inspekcija mogla da ulazi i kontroliše i neregistrovane firme što do donošenja tog zakona nije moglo, što je bilo apsurdno”, rekao je Ožegović.
Medju najvažnijim mjerama za suzbijanje crnog tržišta, prema njegovim riječima, je jačanje i obuka inspekcije i formiranje i tehničke infrastrukture.
Dodao je da je od početka primjene mjera za suzbijanje sive ekonomije zabilježeno da je u avgustu prošle i aprilu ove godine skočio procenat registrovanih firmi za 72 odsto, dok je u prosjeku procenat novoregistrovanih preduzeća povećan za oko 14 odsto.
Predstavnik Unije poslodavaca Srbije Slavenko Grgurević rekao je da je siva ekonomija posljedica teških uslova poslovanja i velikih nameta među kojima je 499 parafikalnih dažbina.
“U novembru prošle godine 80.000 poslodavaca nije bilo platilo porez, a 90.000 firmi je bilo u blokadi. Privreda je prošle godine dugovala 133 milijarde dinara, a sa kamatama 146 miijardi”, rekao je Grgurević.
Potraživanja se, prema njegovim riječima, naplaćuju u roku od 150 dana i u takvim uslovima “inspektori još i zatvaraju firme”. SEEbiz/Beta
