BEOGRAD, Iz Srbije je izvezena hrana u vrijednosti od 1,7 millijardi evra. Poljoprivredni proizvodi i hrana su neke od rijetkih roba koje Srbija više izveze nego što uveze.
Međutim, mogućnosti su još veće kada bi smo bili bolje organizovani.
Zlatiborska pršuta i kajmak, leskovački ajvar i vojvođanska šunka, ili rakija iz sela Šljivovica, iako su vrhunski brendovi, put do krajnjeg potrošača im ni malo nije lak.
Problemi proizvođača dobre, domaće hrane u Srbiji su neorganizovanost i usitnjenost, kao i praktično potpuno odsustvo poznavanja problematike brendiranja, odnosno zaštite proizvoda. Sajam brendova mogao bi da bude rješenje za neke od ovih problema.
“Nama je veoma teško da dođemo do većeg proja potrošača. Za sada proizvode prodajemo samo na pijaci. Skup nam je transport, reklama. Ako bi se udružili to bi nam značajno umanjilo troškove, pa bi i kupcu mogli da ponudimo jeftiniji proizvod“, kaže Mark Ban iz firme “Ban”.
“Još jedan dio u rinfuzu prodajemo, što je jako nepovoljno za nas. Radimo dosta kvalitetna vina i sad bi tom prezentacijom i brendiranjem uspjeli veći dio da prodajemo flaširano“, smatra Petar Čuvardić, vinski salaš “Čuvardić”.
Očekivanja su da sajam brendova poslovno objedini, zaštiti kao robnu marku i zatim ponudi tržištu Evrope proizvode oko dvije stotine proizvođača hrane u Srbiji.
“Njihovo ukrupnjavanje, odnosno objedinjavanje će potrošačima donijeti bolju cijenu. Razumljivo je da svako od njih, kada krene sam da pravi kanal distribucije i da se oglašava, sam da dizajnira ambalažu, ima veće troškove. Ovako objedinjeni imaće manje troškove svih tih stavki i da ćemo sigurno imati robu za finalnog kupca mnogo povoljnije nego što je trenutno“, smatra Savo Duvnjak, organizator Sajma brendova.
Najveći dio ovako proizvedene hrane može, uz neke korekcije, pripasti kategoriji takozvane organske hrane. Kada se takav proizvod poveže sa turističkom ponudom, onda to više nije samo proizvodnja za pijačnu tezgu, već i za izvoz.
Prvi Sajam brendova Srbija bi trebalo da dobije početkom proljeća. B92