MOSKVA, Rusija je odobrila Kipru kredit od 2,5 milijardi evra, a prvu tranšu od 590 miliona evra već je doznačila posljednjeg dana minule godine.
Drugu ratu od 1,32 milijarde evra Rusija će dostaviti do kraja januara, a treću od 590 miliona evra ne kasnije od 1. aprila. Kipar se obavezao da će da vrati kredit odjednom do 1. jula 2016. Rusi su dali kredit Kipru uz godišnju kamatu od 4,5 odsto, koju će morati da plaća u dvije godišnje rate. U slučaju da Kipar ne plati kamate u dogovorenim terminima, Rusija će obustaviti isporuku preostale treće rate.
Pregovori o kreditu su započeli u septembru, kad se Kipar obratio Moskvi za pomoć jer je njihova zemlja praktično bila izolovana od međunarodnog tržišta dugovima. Moskovska „Nezavisimaja gazeta“ odmah je prokomentarisala da „Rusija spasava ofšorni raj na Kipru“.
– Slična je bila situacija spasavanja banaka na Islandu, gdje su se nalazile pare ruskih biznismena – piše „Nezavisimaja gazeta“.
Moskovski analitičari tvrde da se oko 15 odsto kiparskog BDP generiše finansijskim operacijama stranih, prije svega ruskih kompanija. Preko Kipra te kompanije obavljaju finansijske operacije i zbog toga su se vlasti Kipra i obratile Moskvi.
Bankarski eksperti podsjećaju da je Island 2008. zatražio od Rusije kredit, i ruski ministar finansija Aleksej Kudrin pozitivno je reagovao, pa je odobreno četiri milijarde dolara. Međutim, poslije osmomjesečnih pregovora suma se smanjila na 500 miliona dolara. Navodno, jedan od razloga smanjenja bio je taj što je Island članica NATO. Osim toga, Island je u to vrijeme dobio 2,5 milijarde dolara od skandinavskih zemalja i dvije milijarde dolara od MMF. Ruska i pogotovo danska štampa dokazivale su da su ruske državne korporacije i kompanije velikog biznisa vezane za banke sa Islanda.
Sada „Nezavisimaja gazeta“ ističe da se isti scenario ponavlja na Kipru. Sa Kipra stiže najviše „stranih investicija“ u Rusiju, ali zna se da su to zapravo pare ruskih oligarha. Eksperti upozoravaju da je Kipar veoma vezan za Grčku. Prognozira se i da bi Evropska unija mogla da prisili Kipar da ukine povlastice ofšor kompanijama.
– Kipar je vrlo važan za rusku ekonomiju. Čak i ofšor firme registrovane u drugim zemljama, npr. na Gibraltaru, imaju račune u kiparskim bankama. Te ofšor kompanije zapravo „okreću“ kapital koji ostvaraju fabrike i veliki kombinati u Rusiji – objašnjava Mihail Deljagin, direktor Instituta problema globalizacije.
U slučaju da kiparske banke bankrotiraju, velike probleme imaće vlasnici velikih fabrika u Rusiji. Neki eksperti smatraju da Evropa neće spasavati Kipar i da su za njega više zabrinuti ruski oligarsi. Novosti
