RS i BiH čekaju MMF

BANJALUKA, Pregovori domaćih vlasti sa Međunarodnim monetarnim fondom biće nastavljeni, a za dvije sedmice trebalo bi da se zna koliko će BiH i po kojim uslovima dobiti novac, potvrđeno je ”Novostima” u Savjetu ministara BiH.

Do tada vlasti na svim nivoima treba da dostave MMF informacije o BDP, provođenju reformi, stanju u finansijskom sektoru, javnoj potrošnji, te o planu potrošnje pozajmljenog novca.
U Savjetu ministara kažu da svi nivoi vlasti sa nestrpljenjem očekuju novi aranžman sa MMF, jer finansijska i ekonomska kriza ostavljaju rupe u domaćim budžetima.
Federacija BiH će putem novog stend-baj aranžmana zatražiti novi kredit u iznosu od 800 miliona do milijardu KM.
Ovaj novac FBiH je potreban, jer je njeni budžet u konstantnom deficitu od nekoliko stotina miliona KM, a novim kreditom plaćali bi se stari.
Vlasti RS još nisu saopštile koliko će novca zatražiti od MMF.
– Pismo namjere BiH prema MMF u vezi sa novim kreditnim aranžmanom biće usaglašeno u roku od dvije do četiri sedmice, poslije čega će biti zatražen početak pregovora sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom – rekao je premijer Srpske Aleksandar Džombić.
Do tada bi RS i FBiH trebalo da dostave politike zaduženja za naredne tri godine i ako to bude prihvatljivo i usaglašeno sa MMF očekuje se da bi novi aranžman mogao da bude usvojen do septembra.
Predsjedavajući Savjeta ministara BiH Vjekoslav Bevanda rekao je da je jedno definitivno – bez novog aranžmana sa MMF nema ni novca od Evropske komisije.
– U slučaju da se to ne ostvari, oba entiteta će ostati u manjkovima za predviđena sredstva u budžetima – što se tiče Federacije to je 60 miliona, a RS 30 miliona KM – kazao je Bevanda.
Aktuelni aranžman BiH je zaključila sa MMF 2009. godine u iznosu od 1,2 milijarde KM. Do sada je od te sume povučena tek trećina, a naredne godine na naplatu dolazi prva velika rata u iznosu od 350 miliona KM.
Ekonomski analitičar Nikola Grabovac tvrdi da je ovakva politika stalnog zaduživanja BiH kod MMF – pogubna.
– Jednog dana će se morati povući crta. Ko će vraćati te kredite? Naša djeca ili unuci. Ako ne budemo imali para da vraćamo dugove možemo pasti u dužničko ropstvo i ostati bez vodećih privrednih kapaciteta, jer će nam ih oduzeti – upozorio je Grabovac.
Stezanje kaiša
Ekonomisti upozoravaju i da domaće vlasti nemaju rješenje za nedostatak novca u budžetima koji je posljedica finansijske i ekonomske krize. – Vraćanje zajmova, podizanje društvenog proizvoda i povećanje izvoza je veliki problem i za daleko razvijenije zemlje od BiH. Alternative su vrlo ograničene, osim stezanja kaiša i štednje ostaju socijalna i boračka davanja koja su izgleda politički preosjetljiva da bi se sad u njih diralo – kaže ekonomski ekspert Dragoljub Stojanov. Novosti