BANJALUKA, Zaključno s današnjim danom, u robnim rezervama Republike Srpske trebalo bi da se nađe oko 7.300 tona pšenice, koju poljoprivrednici vraćaju za ranije preuzeto regresirano mineralno đubrivo.
Prema riječima direktora Direkcije ze robne rezerve RS, Radovana Samardžije, nakon što je nekoliko puta pomjeran rok za predaju pšenice, 31. avgusta je određen kao krajnji datum, do kada bi svi ratari trebalo da izmire svoje obaveze. Ostalo je da se prikupljanje pšenice okonča još u Prijedoru i Bijeljini.
– Standardni kvalitet pšenice koja se prima u robne rezerve je do 76 kilograma po hektolitru, do 13 odsto vlage i do dva odsto nečistoće. Međutim, s obzirom na to da su obilne kiše u periodu dozrijevanja pšenice uticale na prinos i kvalitet roda ove žitarice, Vlada RS je donijela odluku da se ovi parametri koriguju. Tako skladištari mogu da prime pšenicu s parametrima do 72 kilograma po hektolitru, do 15 odsto vlage i do osam odsto nečistoće – rekao je Samardžija.
On je napomenuo da će skladištari isušivanjem i prečišćavanjem pšenicu ipak svesti na uobičajeni kvalitet prije nego što se te količine nađu u robnim rezervama.
– S obzirom na to da berba kukuruza još nije počela, rok za njegovu predaju u robne rezerve je 31. decembra. Očekujemo da će se u robnim rezervama naći od 15.000 do 20.000 tona kukuruza – rekao je Samardžija, podsjetivši da je trebalo da poljoprivrednici za kilogram regresiranog đubriva izdvoje dva kilograma pšenice, odnosno 2,2 kilograma kukuruza.
Samardžija je napomenuo da je Vlada RS podjelom regresiranog đubriva i nafte, čija je nabavna cijena umanjena za 20 odsto, izašla u susret ratarima u vrijeme ekonomske krize.
– Tokom proljećne sjetve podijeljeno je 20.000 tona đubriva i 10.000 tona nafte. Osim u kukuruzu i pšenici, ratari đubrivo mogu da plate i novcem. Novcem će platiti i preuzetu naftu, a dug bi trebalo da izmire do kraja oktobra – kaže Samardžija.
Rezerve čekaju žito
