Prodaja problematičnih kredita u regionu centralne i istočne Evrope porasla je u 2016. godini usljed većeg interesovanja investitora i inteziviranja aktivnosti banaka, pokazao je posljednji Deloitteov izveštaj o problematičnim kreditima (“CEE NPL markets in full swing”) koji analizira odnos, obim i tržište problematičnih kredita u centralnoj i istočnoj Evropi (CEE).
Ovogodišnji izvještaj prvi put obuhvata dvanaest zemalja, među kojima su i tri baltičke zemlje – Estonija, Letonija i Litvanija.
Prema Deloitteovoj analizi, procjenjuje se da u regionu centralne i istočne Evrope vrijednost problematičnih kredita iznosi 49 milijardi evra, koji su zajedno sa problematičnim kreditima zemalja Baltika u 2015. godini iznosili 51 milijardu evra, što je u skladu sa trendom pada u regionu u odnosu na 2014. godinu. Smanjenje vrijednosti u 2015. godini uglavnom je bilo podstaknuto padom problematičnih kredita u Mađarskoj za 31 odsto, kao i u Sloveniji za 20 odsto. Prošle godine je bilo sličnih tendencija, što se moglo vidjeti iz ukupne nominalne vrijednosti transakcija od više od 4 milijarde evra.
Pad udjela problematičnih kredita započet 2014. godine nastavlja se i dalje kako u sjevernom tako i u južnom regionu centralne Evrope uz vidljivu razliku između dva područja: dok Poljska, Slovačka, Estonija, Letonija i Litvanija bilježe stopu u rasponu od pet do deset odsto, stopa problematičnih kredita se u zemljama na jugu kreće od 10 do 22 odsto. Najveće smanjenje stope problematičnih kredita zabilježeno je u Mađarskoj i to 3,7% i Sloveniji, 1,9%.
Vladimir Surla, direktor u Deloitte-ovom Sektoru za finansijsko savetovanje opisao je položaj regiona:
„U Mađarskoj, Hrvatskoj i Srbiji se u 2016. godini povećao broj zatvorenih i tekućih transakcija, pa su se ove zemlje tako približile Rumuniji i Sloveniji kao već aktivnim tržištima od 2015. godine. Restrukturiranje kredita u narednim godinama moglo bi da dodatno podstakne smanjenje problematičnih kredita, a time i doprinese rješavanju problema likvidnosti koje trenutno preživljavaju i neke dugoročno solventne kompanije i pojedinci, i time se olakša otplata kredita. Druga novost je da je, za razliku od ranije, kad su se prenosili uglavnom problematični krediti poslovnih subjekata, u 2016. godini oživjelo tržište problematičnih hipotekarnih kredita stanovništvu.“
Zbog sve povoljnijih makroekonomskih uslova, sve veći broj banaka odlučuje da proda svoj portfolio problematičnih kredita, što investitori sigurno gledaju sa odobravanjem.
Najveći međunarodni investicioni fondovi ne pokazuju značajnije zanimanje za region, ali postoji i deset do petnaest većih investitora koji ulažu značajna sredstva u region i aktivno učestvuju u transakcijama problematičnih kredita. Investitori su dodatno motivisani sve boljim makroekonomskim okruženjem, oporavkom tržišta nekretnina, povećanjem raspoloživog dohotka, ali prije svega i većom otvorenošću banaka za transakcije.
Sve življe tržište problematičnih kredita kao i sve veći broj banaka u regionu sa već sklopljenim transakcijama prodaje problematičnih kredita, rezultirali su većom tolerancijom investitora na rizik.
Deloitte očekuje da će se nivo transakcija iz 2016. godine zadržati i u 2017. godini kako će investitori koji se bave problematičnim kreditima biti sve upoznatiji sa specifičnostima regiona, a banke biti sve sklonije prodavanju portfolia problematičnih kredita. Indikator.ba
