BRISEL – Globalne berze su nastavile danas oporavak, a ojačale su i cijene nafte, nakon skoka kineskog tehnološkog sektora, pozitivnih vijesti o vakcinaciji u SAD i popuštanja zabrinutosti investitora da će Federalne rezerve ranije početi da smanjuju program podsticaja.
Akcije u Aziji, Evropi i fjučersi na Vol Stritu vratili su se na uzlaznu putanju poslije opšte rasprodaje prošle nedjelje, podstaknute strahovanjima zbog pooštravanja regulative kineskih vlasti.
Najširi indeks azijsko-pacifičkih akcija MSCI, bez japanskih, ojačao je za 1,7 odsto, dok je u Evropi panevropski STOKS 600 povećao jučerašnji dobitak za dodatnih 0,2 odsto, izvještava Rojters.
Fjučersi u indeksnoim kopama Njujorške berze, Nasdak i S&P 500, porasli su na trgovanju prije zvaničnog otvaranja tržišta za 0,3, odnosno 0,5 odsto, respektivno.
Popustila je zabrinutost tržišnih aktera da je FED sve bliži odluci o smanjenju svojih podsticaja, koja je prošle nedjelje pritiskala globalna tržišta, i investitori sada više nisu tako uvjereni da će predsednik FED-a Džerom Pauel u govoru na predstojećem banakrskom samitu u Džekson Holu najaviti rok za ukidanje programa kupovine obveznica.
Rast infekcija veoma zaraznim delta sojem virusa kovid-19 takođe je bio jedan od remetilačkih faktora na berzama prošle sedmice, ali je jučerašnja odluka američke Uprave za hranu i lijekove o davanju potpunog odobrenja vakcini koju je razvio Fajzer pobudila nadu da bi imunizacija stanovništva mogla da se ubrza.
Na valutnim tržištima, dolar je jutros mirovao prema korpi valuta na 93,011 poena, nakon što se juče spustio na petodnevni minimum od 92,947 bodova, što je bio njegov najveći jednodnevni pad od maja.
Prošle nedjelje, dolarski indeks je dostigao devetomjesečni maksimum jer su se investitori kladili da će FED krenuti sa korigovanjem svoje labave monetarne politike, ali su u petak počeli da mijenjaju mišljenje nakon izjave predsednika FED-a iz Dalasa Roberta Kaplana da bi mogao da preispita svoje zalaganje za monetarno zatezanje ukoliko korona virus bude nanosio štetu ekonomiji.
Na robnim berzama, fjučersi sirove nafte Brent su skočili za 1,2 odsto na 69,50 dolara za barel nakon što su u ponedeljak ojačali više od 5,0 odsto, pošto su slabiji dolar i snažan oporavak globalnih tržišta akcija podstakli i cijene nafte nakon sedam uzastopnih dana pada.
Cijene zlata su blago skliznule, ali se i dalje drže malo iznad ključnog psihološkog nivoa od 1.800 dolara po unci, navodi Rojters.
