BIJELJINA, Ukupna spoljnotrgovinska robna razmjena hrane, pića i duvana Republike Srpske u prvoj polovini godine povećana je za 12 odsto prema istom periodu lani, podaci su Zavoda za statistiku Republike Srpske.
Izvoz je povećan sa 131,2 miliona KM na 163,4 miliona KM ili za 32,2 miliona KM, odnosno za 24,4 odsto, a uvoz sa 349,5 miliona KM na 374,9 miliona KM ili za 25,4 miliona KM, odnosno za 7,3 odsto.
Sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Republike Srpske Slavko Stevanović rekao je Srni da se najviše izvozilo voće, konditorski proizvodi i brašno.
Izvezeno je 32,5 miliona KM voća, od čega jabuka i krušaka 25,9 miliona KM, zatim čokolade i konditorskih proizvoda 24,4 miliona KM, brašna 23,1 milion KM, šećera i saharoze 15 miliona KM, te pića 10,9 miliona KM, mlijeka i prerađevina 10 miliona KM /mlijeka 7,7 miliona, a prerađevina 2,3 miliona KM/.
On kaže da je najviše povećan izvoz brašna, i to za 327 odsto, voća za 67,9 odsto, mlijeka i prerađevina za 66,4 odsto i žitarica za 38,8 odsto, dok je smanjen izvoz mesa i prerađevina za 29,1 odsto, šećera i saharoze za 23,4 odsto, cigareta za 18,6 odsto, ribe i ribljih prerađevina za 13,5 odsto i čokolade i konditorskih proizvoda za 12,1 odsto.
Stevanović navodi da su se najviše uvozila žitarice, meso i prerađevine, te čokolada i konditorski proizvodi.
Uvoz žitarica iznosio je 69,6 miliona KM, pri čemu kukuruza 30,4 miliona i pšenice 35,7 miliona KM, te mesa i mesnih prerađevina 53 miliona KM, od čega mesa svih vrsta 36,7 miliona KM, a prerađevina 16,3 miliona KM.
Čokolade i konditorskih proizvoda uvezeno je u iznosu 50,7 miliona KM, stočne hrane i preparata 41,7 miliona KM /preparata u ishrani životinja 24,3 miliona KM, uljanih pogača 13,7 miliona KM/.
Kada je riječ o piću, Stevanović kaže da je uvoz u prvih pola godine iznosio 22,1 milion KM, od čega vina šest miliona KM i piva 2,3 miliona KM.
Uvoz šećera i saharoze iznosio je 20,5 miliona KM, voća 19,9 miliona KM i vode 11,6 miliona KM, pri čemu prirodne ili vještačke mineralne vode i gazirane vode bez dodatka šećera ili drugih sredstava za zaslađivanje 3,2 miliona KM, a vode sa dodatim šećerom ili drugim zaslađivačima – komercijalno-gazirani sokovi 8,4 miliona KM.
“U ovom periodu uvezeno je prerađevina voća i povrća od 9,9 miliona KM kao i drugih proizvoda. U odnosu na stanje u posmatranom periodu 2016. godine, najviše je povećan uvoz voća”, kaže Stevanović.
Prema njegovim riječima, najznačajnije zemlje u izvozu su Turska, Rusija i Srbija, a najviše se uvozilo iz Srbije, Holandije, Brazila i Mađarske.
Najviše se izvozilo u Tursku 33,1 milion KM ili 20,2 odsto, u Rusiju 27 miliona KM ili 16,5 odsto, u Srbiju 27 miliona KM ili 16,5 odsto, Crnu Goru 13,6 miliona KM ili 8,3 odsto, Italiju 13,4 miliona KM ili 8,2 odsto, Hrvatsku 10,3 miliona KM ili 6,3 odsto.
On kaže da je najviše povećan izvoz u Rumuniju – 161,5 odsto, Tursku 84 odsto, NJemačku 77,5 odsto, Rusiju 60,6 odsto, a najviše smanjen prema samoproglašenom Kosovu 28 odsto i Makedoniji za 12,9 odsto.
Stevanović navodi da se najviše uvozilo iz Srbije 164,9 miliona KM ili 44,1 odsto, Holandije 25,8 miliona KM ili 6,9 odsto, Brazila 20,4 miliona KM ili 5,4 odsto, Mađarske 18,4 miliona KM ili 4,9 odsto, NJemačke 17,5 miliona KM ili 4,7 odsto, Hrvatske 17,1 milion KM ili 4,6 odsto.
On kaže da je najviše povećan uvoz iz Holandije za 60,2 odsto, Poljske za 30,4 odsto, Bugarske za 13 odsto, NJemačke za 9,4 odsto, Srbije za šest odsto, a najviše je smanjen iz Mađarske za 7,5 odsto, Austrije za 6,1 odsto i Hrvatske za 1,7 odsto.
Kada je riječ o ekonomskim grupacijama, Stevanović ističe da u izvozu najviše učestvuju “ostale” zemlje, odnosno zemlje izvan EU i CEFTA sporazuma, dok se najviše uvozilo iz CEFTA zemalja. Srna
