BEOGRAD – Industrijska proizvodnja u Srbiji bilježi porast, kažu ekonomisti i navode da rastući trend bilježi izvoz, dok uvoz trenutno stagnira.
Na predstavljanju novog broja časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) u Privrednoj komori Srbije rečeno je da je u porastu i dalje unutrašnji promet u trgovini na malo, a da kretanje potrošackih cijena pokazuje deflaciju, kao i da zarade rastu, posebno u javnim preduzećima.
Kako kažu ekonomisti, nema podataka koji bi ukazivali na to da je došlo do rasta investicija.
Ekonomista Stojan Stamenković rekao je da je industrijska proizvodnja u martu imala međugodišnji porast od 8,8 odsto, odnosno 10,5 odsto u periodu od januara do marta ove godine.
On je ukazao na stabilan rast industrije, odnosno porast proizvodnje prerađivačke industrije.
Kada se posmatra 11 oblasti sa zajedničkim učešćem u prerađivačkoj industriji od 78 odsto, tri su obilježene izrazito opadajućim trendom – prozivodnja osnovnih metala, farmaceutskih proizvoda i preparata i proizvodnja motornih vozila i prikolica.
Veći problem, kako je dodao, predstavlja proizvodnja motornih vozila i prikolica.
“Već duže vrijeme smo govorili da dvije godine uzastopno pada proizvodnja lagano i to se izgleda nastavlja u 2016. godini”, upozorio je Stamenković ponovivši da je važno da Fijat izađe sa novim modelom.
Medugodišnji pad proizvodnje motornih vozila i prikolica u prvom kvartalu iznosio je 11 odsto, a u samom martu 17,4 odsto.
“Po oblastima vidi se da je izvoz motornih vozila nije ni iz daleka na vodećem mestu po doprinosu porasta izvoza”, rekao je Stamenković.
Kada je u pitanju Željezara, Stamenković je dodao da ulazak kineskog Hestila u smederevsku Željezaru ohrabruje kao perspektiva, ali da se boji da njihov dolazak neće mnogo doprinjeti oporavku te oblasti ove godine.
“Od kineskog kupca očekuje se rentabilna proizvidnja i njeno podizanje na oko dva miliona tona godišnje, ali to nije efekat koji bi usledio ove godine”, rekao je Stamenković.
On je ukazao i da je prehrambena industrija imala svoj “lom” u septembru, ali da je važno da se sada okrenula ka rastućem trendu.
Tekuće dinamike izvoza i uvoza su različite, navodi se u MAT-u.
Kratkorocni trend izvoza je izrazito rastući – tokom prvog kvartala stabilnih 1,4 odsto mjesečno, dok trend uvoza tek simbolično raste.
Rast zarada u martu je izrazit, navode ekonomisti.
Ukupan medugodišnji rast neto-zarada u martu iznosi 6,4 odsto (realno 5,7 odsto).
Rast zarada u javnom sektoru je 4,6 odsto i u tome rast zarada u javnim lokalnim preduzećima 4,3 odsto, a u javnim državnim 11,9 odsto (realno 11,2 odsto).
“Ovo je veliki skok medugodišnjih stopa rasta zarada”, rečeno je na konferenciji.
Što se tiče cijena, u martu 2016. registrovana je, drugi mjesec uzastopno, i mjesečna deflacija i medugodišnja dezinflacija.
Ekonomista Miladin Kovačević rekao je da su iz nekoliko centara globalne privrede tokom aprila emitovani optimistični signali.
“Procene rasta privrede Evropske unije su optimistične. Izgleda da je, konačno, monetarna politika Evropske centralne banke, usmjerena na ubrzanje rasta, dala rezultate. Slični signali su vidljivi i na drugim tačkama globalne ekonomije i pitanje o realističnosti ovih signala je bitno za privredu Srbije”, rekao je Kovačević.
On je dodao da će se fiskalna konsolidacija nužno nastaviti i tokom ove i tokom sledeće godine.
“To ograničava mogućnosti rasta domaće tražnje, pa će izvoz ostati dominantna podrška rastu privrede”, dodao je Kovačević.
Rast izvoza iz Srbije je pretežno uslovljen dinamikom oporavka privredne aktivnosti u zemljama Evropske unije, a ona je uslovljena dinamikom obnove globalne privredne aktivnosti, navode ekonomisti.
Kovačević je rekao i da prema najnovijem polugodišnjem izveštaju MMF-a, globalna ekonomija posrće već duže vreme, a period usporenog rasta je isuviše i neočekivano prolongiran.
Predviđen je rast od 3,2 odsto za 2016. godinu i 3,5 odsto za 2017. godinu, a ove brojke su revidirane naniže u odnosu na prognoze iz januara 2016. godine, dodao je on. Tanjug
