SARAJEVO, BiH bi mogla da zadovolji 80 odsto svojih potreba za pšenicom iz vlastite proizvodnje, čime bi izbjegla zavisnost od uvoza u sadašnjoj mjeri i ne bi strepila od svakog poskupljenja – tvrdi direktor Federalnog zavoda za poljoprivredu Mustafa Dželilović.
On navodi da je u BiH prošle godine zasijano oko 14 000 hektara pšenice, od čega oko 12 000 u Republici Srpskoj, a oko 2 000 u Federaciji BiH, što je deset odsto od stvarnih mogućnosti.
Skoro ista površina zasijana je pšenicom i 2009. godine, dok je 2008. zasijano oko 30 000 hektara.
“Jedan od najvažnijih razloga za ovakvo stanje su nedovoljni i loše raspodijeljeni podsticaji poljoprivrednicima za sjetvu ove žitarice. Podsticaja za sjemensku pšenicu uopšte nema, a ona je veoma skupa. Osim toga, često se može čuti da se u BiH ne mogu sijati velike količine pšenice zato što nismo ravničarska zemlja, što je apsolutno netačno”, rekao je Dželilović za “Dnevni avaz”.
On naglašava da se takvim izjavama građani u BiH dovode u zabludu, jer mnogi ne znaju da postoje različite vrste pšenice za različite strukture zemljišta.
“Pšenica se može sijati i u brdsko-planinskim područjima. Najbolji primjer za to je Slovenija, koja proizvede nekoliko puta više ove žitarice nego BiH, a znamo da je to izrazito planinska zemlja”, pojašnjava Dželilović.
Predsjednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača i stočara RS Vladimir Usorac ističe da se svake godine smanjuje broj površina zasijanih pšenicom, te da su razlozi za to brojni.
“Činjenica je i da su uslovi bili loši, ali naša mlinarsko-pekarska industrija neće domaću proizvodnju, nego uvoznu pšenicu. Zbog toga niko neće da sije, jer se dešava da na domaćem tržištu ne bude otkupljeno”, pojasnio je Usorac.