Proširiti reviziju javnog sektora

BANJALUKA, Ogroman dio javnog sektora RS uopšte nije predmet revizorske kontrole zbog čega je, u cilju suzbijanja rasipanja novca poreskih obveznika, potrebno zakonski proširiti obavezni obuhvat javne revizije.

Takav prijedlog iznijelo je Udruženje ekonomista RS – SWOT u okviru analize kontrole javne potrošnje u RS, publikovane u novom broju kvartalnog monitora.
U analizi se ukazuje da je u nadležnosti Glavne službe za reviziju javnog sektora RS više od 800 korisnika budžeta na republičkom i lokalnom nivou, ali da zbog ograničenih kapaciteta, značajan broj organizacija u javnom sektoru nije obuhvaćen eksternom javnom revizijom, poput brojnih javnih ustanova, javnih i komunalnih preduzeća.
Postojeće stanje je takvo, kako navode, da Glavna služba kontroliše trošenje javnih sredstava kod institucija kod kojih je zakonski obavezna finansijska revizija na godišnjem nivou – najznačajnije republičke institucije, upravne organizacije, kao i fondove obaveznog osiguranja.
Ekonomisti napominju da Glavna služba, prema planu i procjeni, radi i reviziju gradova i opština, ali da time ni izbliza nisu obuhvaćene sve lokalne zajednice (za 2011. godinu revidirano 10 od ukupno 63). Obuhvat revizije javnih ustanova kažu da je još uži, jer se godišnje revidira tek po šest ustanova, dok ih samo u zdravstvenom sektoru ima više od 30.
Slična situacija je i kod javnih preduzeća koja su, kako navode, tek sporadično predmet javne revizije, dok za spoljnu komercijalnu reviziju smatraju da nije u potpunosti pouzdana, pogotovo što ne obrađuje usklađenost sa zakonima.
Saša Grabovac, izvršni direktor Udruženja ekonomista RS – SWOT, kaže da bi zbog nedostatka revizorske kontrole nad trošenjem javnih sredstava, bilo potrebno propisati obaveznu reviziju u javnim ustanovama i javnim preduzećima čiji rashodi na godišnjem nivou prelaze određeni finansijski prag.
“Za javne organizacije koje bi se našle ispod tog cenzusa, mogla bi se propisati obavezna revizija makar svakih pet godina, čime bi se spriječila situacija da postoje potrošači javnog novca bez ikakve kontrole”, naglašava Grabovac.
Ekonomisti smatraju, takođe, da bi u radu Glavne službe daleko veći fokus trebalo da bude na segmentu revizije učinka, odnosno provjere ekonomičnosti i efikasnosti rada kontrolisane javne organizacije. Za primjer navode SAD u kojima se više od 90 odsto obavljenih revizija javnog sektora odnosi upravo na revizije učinka.
Da bi se ovi prijedlozi mogli sprovesti, ukazuju na potrebu jačanja kapaciteta i rezervisanje većih budžetskih sredstava za Glavnu službu, ocjenjujući da će se to višestruko isplatiti kroz uštede u prekidu rasipničkog trošenja novca poreskih obveznika od strane javnog sektora.
Duško Šnjegota, glavni revizor javnog sektora RS, kazao je da ta institucija planira proširiti svoje aktivnosti na veći broj javnih preduzeća i dio javnih ustanova koje nisu u trezorskom sistemu.
“Očekujem da ćemo iduće godine primiti novih pet do šest revizora, kako u cilju jačanja sektora za reviziju učinka, tako i u cilju jačanja finansijske revizije, posebno u segmentu revizije usklađenosti, odnosno ocjene poštivanja zakona i drugih propisa od strane subjekata koje revidiramo, te u IT reviziji jednog”, kazao je Šnjegota. Nezavisne novine