BEOGRAD, Državna agencija za privatizaciju na početku ovog posla, 2001. godine, imala je samo 66 radnika, a danas, na kraju privatizacije ima šest puta više. Umjesto da se sa sve manjim brojem društvenih preduzeća za prodaju smanjuje i broj zaposlenih, dešavalo se obrnuto. Danas Agencija za privatizaciju ima 375 zaposlenih, a za prodaju je ostalo samo 100 preduzeća ili trećina od početnog broja.
Istina, kao parametar za poređenje ne bi mogla da se uzme baš 2001. godina, kada je u Agenciji bilo 66 zaposlenih, jer se privatizacija zahuktala tek sledeće godine. Ali, ipak je previše da se od 180 zaposlenih u 2002. godini dođe do 451 u 2008. godini. Možda bi veliki broj činovnika mogao da bude opravdan uspjehom u jednom od najvažnijih poslova za građane u tranziciji, ali da li je uspjeh raskidanje 25 odsto zaključenih ugovora o prodaji. Možda bi, ipak, objašnjenje ovakvog rasta moglo da se objasni partijskim kadriranjem.
Prvi na čelu Agencije za privatizaciju bio je Vladimir Čupić, a sektor je u Vladi Srbije držao Aleksandar Vlahović, kadar DS-a. Za Čupićevog vakta do 2003. godine broj zaposlenih je znatno uvećan. Njega je zamijenio Mirko Cvetković, sadašnji premijer, koji je platnom spisku Agencije doprineo sa četrdesetak radnika. Zatim je palicu preuzeo DSS, a ministar ovog resora u Vladi bio je Predrag Bubalo. Branko Pavlović je bio direktor tri mjeseca, a Miodrag Đorđević od 2004. do 2006. godine. Na kraju njihovog mandata broj činovnika bio je povećan za sto. I sledeći direktor, Vladimir Galić, bio je iz redova stranke Vojislava Koštunice, a vladao je godinu dana. Rezultat je dodatnih 70 duša o državnom trošku.
Jedina žena direktor Agencije bila je Vesna Džinić, dugogodišnji saradnik Mlađana Dinkića, lidera G17 plus. Njen dolazak na ovu funkciju označio je vladavinu ekspertske stranke u sektoru privatizacije. Tako je do danas. Džinićeva je posle dvije godine platni spisak povećala za desetak odsto. Došlo se do rekordne brojke zaposlenih u Agenciji od 451. Nije smetalo što je privatizacija bila na izdisaju. Burno negodovanje javnosti i ekonomska kriza, a ne domaćinska politika Vlade Srbije, u prošloj godini smanjili su broj činovnika na 375. Džinićevu je nasljedio Vladislav Cvetković.
Dragan Vujadinović, ekonomista, donedavno najbolji kolumnista među poslanicima, a sada predsjednik opštine Kosjerić, kaže da brojke govore sve. Ipak, on navodi tri ocjene privatizacije u Srbiji.
’’ Ovaj model privatizacije nije smeo da traje toliko dugo. Prvi rok za njen završetak bio je 2005. godina. Budući da se to produžavalo, onda je i metod morao da se menja, da se kombinuje. Drugo, prihodi od nekoliko milijardi evra otišli su u potrošnju, što je izazvalo dve posledice: evro je postao precenjen, na štetu izvoznika, i novac nije potrošen u infrastrukturu, na nešto konkretno. I treće, očigledno je da je broj činovnika u Agenciji, ma koliko oni bili stručni i uspešni, morao da bude smanjivan kako se privatizacija privodila kraju. E, sad neka čitaoci sami izvedu zaključak – privatizacija je trajala dugo, efekti su diskutabilni, a administracija se stalno gomilala. Neko bi mogao da kaže da smo produžavali privatizaciju da bismo prehranjivali veliki činovnički aparat’’, kaže Vujadinović. Blic
Prodavali tuđe, zapošljavali svoje
