BEOGRAD, Preduzeća u Srbiji duguju inostranim bankama oko 9,3 milijarde evra i na ovom nivou su gotovo dvije godine.
Sada se tek poneka srpska kompanija odlučuje da uzima nove pozajmice, a većina vraća stare. U Narodnoj banci Srbije smatraju da je da se firme više ne zadužuju van zemlje tako intenzivno zbog pooštravanja uslova na međunarodnom tržištu, ali ekonomisti tvrde da domaća preduzeća i ne mogu da uzimaju nove kredite, jer loše posluju.
Tokom septembra i avgusta prošle godine više je zajmova vraćeno, nego što je uzeto. Ovo je dugoročan dug, a kratkoročne obaveze su iznosile 198 miliona evra.
– Na smanjenje korišćenja kredita najviše je uticala kriza koja je prouzrokovala smanjenje spoljne i unutrašnje tražnje, kao i pooštravanje uslova zaduživanja na međunarodnom tržištu – navode u NBS.
– U takvim uslovima preduzeća manje investiraju u proširenje kapaciteta, što se odražava na smanjenje njihove zaduženosti.
Od januara do novembra 2013. Srbija se u inostranstvu razdužila za 866 miliona evra. Od toga javni sektor je vratio 131 milion, banke i preduzeća 581, odnosno 154 miliona evra.
– Naše firme bi i dalje mogle da se pod povoljnim uslovima zadužuju van Srbije da dobro posluju – smatra Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. – Problem je što one više ne ispunjavaju uslove za prekogranične zajmove, odnosno nemaju dobre bilanse. Kriza je učinila svoje, jer i nekada prvoklasne kompanije imaju probleme. To je samo odraz stanja u privredi Srbije.
Paprene kamate
Preduzeća u Srbiji “tražila“ su sredstva u inostranstvu, jer su uslovi bili bolji nego u zemlji – povoljnije kamate, grejs periodi, rokovi otplate. Kamate koje su se nudile van granica Srbije iznosile su od četiri do osam odsto godišnje. To u Srbiji firme nisu nikada mogle da dobiju. Sada se domaćim privrednicima nude krediti uz kamate od čak 15 odsto u evrima, dok su dinarske pozajmice “naplaćuju“ zaradom većom od 20 odsto. Novosti
