Privrednici nezadovoljni stranim bankama

BANJALUKA, Krajem prošle godine preduzeća iz Republike Srpske dugovala su gotovo 11 milijardi maraka – od toga nešto više od 7,4 milijarde maraka su kratkoročne obaveze dok su dugoročni krediti i druge obaveze premašile 3,4 milijarde maraka.

Podaci republičke Agencije za posredničke, informatičke i finansijske usluge kažu da je samo lani taj dug preduzeća i zadruga uvećan za 1,2 milijarde maraka. Iz tih podataka takođe se vidi da su neplaćeni računi dobavljačima i prevelike kreditne obaveze preteško breme. Samo po ta dva osnova privrednici iz Republike Srpske duguju gotovo 7,5 milijardi maraka.

Privrednici kažu da je ovako stanje u privredi odraz svjetske ekonomske krize i nepovoljnih uslova privređivanja, te da niko ne nudi konkretno rješenje koje bi `razbistrilo` zamućenu privrednu sliku.

Većina privrednika traži spas u novim nepovoljnim kreditima, iako je i njima jasno da takvi poslovni potezi najviše liče na hvatanje utopljenika za slamku.

Krajem prošle godine kreditna zaduženost preduzeća u Republici Srpskoj dostigla je cifru od 3,6 milijardi maraka, a gotovo dvije trećine od tog iznosa odnosi se na dugoročne hipotekarne kredite. Banke kao da se utrkuju koja će više novaca uložiti u privredu i gotovo svakodnevno nude neke nove kreditne linije kako bi navodno pomogli privredi i bili joj na usluzi.

Od početka maja ove godine “Hipo Alpe Adria” banka iz Banjaluke pokrenula je akciju u kojoj će u narednom kvartalu odobravati kredite malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima za osnovna i obrtna sredstva i investicije. Kažu, kamatna stopa je najpovoljnija na tržištu i iznosi 7,90 odsto.

“`Hipo Alpe Adria banka` ad Banjaluka je glavni i vodeći finansijer domaće privrede. Do sada smo odobrili više od 600 miliona maraka kredita. S obzirom da je naša banka do sada odobrila gotovo jednu trećinu od svih kredita koji su odobreni u Republici Srpskoj, logično je da smo i najviše osjetili posljedice zastoja privredne aktivnosti i slabljenja ekonomske moći stanovništva. Zbog toga je svako drugo preduzeće kasnilo u otplati dijela svojih kreditnih obaveza“, rekao je za Srnu Srećko Bogunović, direktor “Hipo Alpe Adria banke” u Banjaluci.

On kaže da su ovoj banci značajno porasli troškovi rezervacija sredstava za pokriće eventualnih gubitaka. “Bez obzira na to, mi i dalje pomažemo našim klijentima koje je kriza najviše pogodila. Nastojimo gdje god je to moguće da im malo olakšamo njihove kreditne obaveze”, dodao je Bogunović.

Mnoga preduzeća u Republici Srpskoj, čini se, spas su pronašla i u Novoj banci iz Banjaluke, koju je i Privredna komora Republike Srpske proglasila najuspješnijom za prošlu godinu.

“Prošle godine imali smo rast kreditnih plasmana za više od sto miliona maraka, a taj trend nastavili smo i u ovoj godini . U prvom kvartalu uvećali smo kreditne plasmane za 40 miliona maraka. Prošle godine plasirali smo čak 58 miliona maraka sredstava Investiciono razvojne banke Republike Srpske”, rekao je za Srnu direktor Nove banke Milan Radović.

On je naglasio da je Nova banka plasirala najviše sredstava Investiciono razvojne banke, jer su njihovi službenici pomagali svojim klijentima da lakše pripreme potrebnu dokumentaciju i poslovni plan kako bi mogli da traže te najpovoljnije kredite u regionu. Kaže, znaju da na taj način njihovi klijenti samo ojačati i lakše prebroditi krizu.

U Investiciono razvojnoj banci RS planirali su tako da u periodu od 2007. do kraja ove godine za podsticaj privrednom razvoju izdvoje više od 667,6 miliona maraka. Kao što je i uobičajeno sva ta sredstva već se plasiraju kroz sedam kreditnih linija, preko komercijalnih banaka po znatno povoljnijim uslovima. Kamatna stopa je oko pet odsto i grejs period do dvije godine, tako da za to vrijeme preduzeća mogu da se konsoliduju i polako izvuku iz krize.

Međutim, na raznim sastancima u Privrednoj komori RS mnogi privrednici često su se žalili da nikako ne mogu da dođu do tih povoljnih kredita iz sredstava Investiciono razvojne banke. Tvrdili su da je problem u komercijalnim bankama koje im ne odobravaju kredite IRB-a jer onda ne bi mogli da plasiraju svoje, mnogo skuplje kredite.

Na račun banaka mnogi privrednici ovih dana upućuju još brojne kritike. Neki čak idu dotle da tvrde da su im strane banke više odmogle, nego pomogle plasmanom svojih izuzetno nepovoljnih kredita. Iako je poznato da su krediti osnovni izvor za finansiranje domaće privrede, činjenica je da su banke u RS lani smanjile svoju kreditnu aktivnost za tri odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Drugi nepremostiv problem za privrednike su izuzetno visoke kamatne stope, pa im je nemoguće da tako skupe kredite ukalkulišu u cijenu gotovog proizvoda i da još budu konkurentni i na domaćem, a kamoli na svjetskom tržištu. Nije pomoglo ni oštro upozorenje Vlade Srpske bankarima da će, ukoliko ne smanje kamatne stope, povući državne depozite iz tih banaka.

Međutim, bankari se pravdaju skupim sredstvima na tržištu kapitala. Smanjenu kreditnu aktivnost brane i nedostatkom kvalitetnih programa za finansiranje, ali i otežanim servisiranjem već odobrenih kredita od kojih su neki već postali nenaplativi.

I pored svih tih teškoća sa kojim se suočavaju bankari, činjenica je da su banke u BiH i dalje visoko likvidne. Potvrđuje to i podatak Centralne banke BiH iz kojeg se jasno vidi da su banke u BiH prošle godine držale u prosjeku 1,1 milijardu maraka iznad obavezne rezerve, iako im je za održavanje dnevne likvidnosti potrebno oko 500 miliona maraka.

Prema tim podacima bankarski sektor u BiH lani je imao na raspolaganju u prosjeku 600 miliona maraka slobodnih sredstava. Da ih je plasirao u privredu, sigurno je da bi i banke i preduzeća imali mnogo više koristi. Ovako, stiče se utisak da su sve više u pravu oni koji tvrde da strane banke u BiH ne pružaju adekvatnu podršku ovdašnjoj privredi, kako bi lakše i brže prebrodila svjetsku ekonomsku krizu.