BANJALUKA – Preduzeća u Srpskoj suočavaju se s problemom vraćanja kredita što dokazuje i rast nekvalitetnih kredita pravnih lica koji su na kraju prošle godine iznosili 358,8 miliona KM.
U Izvještaju o stanju u bankarskom sistemu RS za 2017. godinu, koji je objavila Agencija za bankarstvo RS, navodi se da su ukupni nekvalitetni krediti fizičkih i pravnih lica, odnosno oni koji su klasifikovani u više kategorije rizika, iznosili 539,3 miliona KM i manji su za jedan odsto ili 6,8 miliona KM u odnosu na kraj 2016. godine.
Međutim, tom smanjenju doprinijela su isključivo fizička lica, kod kojih su nekvalitetni krediti smanjeni za osam odsto i iznose 180,5 miliona KM, dok su godinu ranije bili 197,2 miliona KM. U nekvalitetnim kreditima fizičkih lica najviše učestvuju krediti za opštu potrošnju koji iznose 126,7 miliona KM i čine čak 70 odsto ukupnih nekvalitetnih kredita fizičkih lica.
„Nekvalitetni krediti pravnih lica iznose 358,8 miliona KM sa stopom rasta od tri odsto u odnosu na kraj 2016. godine kada su bili 348,9 miliona KM“, navedeno je u Izvještaju.
Na nivo nekvalitetnih kredita pravnih lica značajno utiču nekvalitetni krediti plasirani u trgovinu koji iznose 142,1 miliona KM, a čine takođe 40 odsto ukupnog iznosa nekvalitetnih kredita pravnih lica i bilježe rast od 10 odsto.
Značajni su i nekvalitetni krediti plasirani u proizvodnju, a koji iznose 129,8 miliona KM ili 36 odsto nekvalitetnih kredita pravnih lica, sa stopom rasta od 35 odsto.
Ove dvije grane čine 76 odsto ukupnih nekvalitetnih kredita pravnih lica.
Nekvalitetni krediti u ukupnim kreditima iznose 11,07 odsto i bilježe blagi pad od 0,91 odsto u odnosu na kraj 2016.
„Učešće nekvalitetnih kredita pravnih lica u ukupnim kreditima pravnih lica iznosilo je 13,35 odsto, dok je učešće nekvalitetnih kredita stanovništva u ukupnim kreditima stanovništva iznosilo 8,27 odsto“, istaknuto je u Izvještaju.
Stopa pokrivenosti ukupnih nekvalitetnih kredita rezervama po regulatornom zahtjevu iznosila je 65,73 odsto.
Ekonomski analitičar Zoran Pavlović rekao je da je nelikvidnost preduzeća prisutna uprkos obećanjima da će budžetske obaveze prema dobavljačima biti bolje servisirane.
„Teška je naplativost prodate robe i usluga budžetskim korisnicima, kao i među poslovnim subjektima unutar BiH. Osnovni problem je i mala kupovna snaga građana, a privreda ima obaveze prema poreskim upravama koje mora da izmiruje. Sve to dovodi u vrlo tešku situaciju privredne subjekte. Kada svemu dodamo i povećanje troškova zbog poskupljenja goriva i problem odlaska radnika, onda je realno da raste i nenaplativost kredita“, istakao je Pavlović.
CAPITAL: Svjetlana Šurlan