BEČ, Aktuelna vlada Srbije očigledno uspjeva da se brine o pozitivnoj ekonomskoj klimi, jer Srbija iznenađuje optimizmom prirvrednika, a odmah iza nje po privrednoj klimi nalazi se Bosna i Hercegovina, ocjena je aktuelne studije austrijske kompanije za osiguranje kredita “Prisma”.
Studija ‘Prisma’ istražila je poslovnu klimu u zemljama jugoistočne Evrope, ovaj put poredivši je direktno sa Austrijom.
Srbija je, prema istraživanju, posebno iznenadila, jer je osvojila 62 od 100 poena u indeksu za jugoistočnu Evropu.
Pozitivno raspoloženje vlada kako kod malih i srednjih preduzeća u Srbiji, tako i koncerna.
Ova visoka vrijednost indeksa postignuta je jer 36 odsto ispitanih srpskih preduzeća ocjenjuje dobrim klimu u svom ekonomskom sektoru, a 62 odsto od njih očekuje dalje poboljšanje u narednih 12 godina i spremno je da dalje investira (39 odsto) i poveća izvoz (36 odsto), navodi se u studiji koja je danas zvanično objavljena.
Već je 2014. ova zemlja iznenadila pozitivnom klimom i pored loših osnovnih podataka.
“Aktuelna vlada očigledno uspjeva i dalje da se brine o pozitivnoj klimi i dobro marketinški radi na promociji svoje privrede”, ocjenjuje Ludvig Mertes iz “Prisma”.
U mnogim kategorijama je Srbija, u poređenju sa 2014.uspjela da se popravi za više procenata.
On je ukazao da je region jugoistočne Evrope istorijski i ekonomski interesantan, te da “Prisma” analizira i procjenjuje iz Beča 29.000 osiguranja za kredite sa obimom od 3,3 milijarde evra.
Iza Srbije se na listi analize “Prisma” zemalja jugoistočne Evrope, po privrednoj klimi nalazi Bosna i Hercegovina sa indeksom od 57.
“Ovaj rezultat je iznenađujući imajući u vidu političku nestabilnost i ekonomsko stanje u zemlji. Međutim možda brojne investicije sa arapskog prostora podstiču pozitivno raspoloženje u privredi”, ističe Mertes.
On je dodao da su se koncerni prije svega pozitivno izjasnili o ekonomskoj klimi u Bosni i Hercegovini.
Kada je riječ o Hrvatskoj indkes za tu zemlju je dostigao nivo od 53, čime ova zemlja regiona, koja je članica EU, zauzima posljednje mjesto.
“Razvoj BDP i okončanje dugogodišnje recesije čini se da građani još ne osećaju”, objasnio je Mertes negativno raspoloženje.
On je ukazao da su tome doprinijela i očekivanja građana od izbora prošle godine, koja nisu ispunjena.
Međutim, što se budućnosti tiče hrvatska preduzeća očekuju poboljšanje situacije u narednih godinu dana, a taj pozitivan stav prije svega je prisutan kod malih i srednjih preduzeća.
Kada je riječ o Sloveniji indks poslovne klime je porastao sa 49 na 54.
Mala i srednja preduzeća, kao i veće firme pokazuju pozitivne tendencije.
“U Sloveniji, čini se, da se, poslije par teških godina, ponovo stanje kreće na bolje”, naglasio je Mertes.
Što se Austrije tiče, koja je po prvi put uzeta u obzir u istraživanju “Prisma”, sa indeksom od 55 nalazi se jasno iza Srbije, ali ispred Hrvatske i Slovenije.
“Ovaj rezultat pokazuje da postoji opasnost da Austrija izgubi konkurentnost”, naglasio je Mertes dodajući da preduzeća očigledno osjećaju da postoji zastoj u reformama, što se odražava i na performansu privrede.
Iako je polazna osnova u poređenju sa jugoistočnoevropskim zemljama drugačija, prema Mertesu, bilo bi pogrešno ignorisati loše raspoloženje među privrednicima. Tanjug
