BEOGRAD, Prije prodaje dijela državnog vlasništva u “Telekomu Srbija” treba najpre regulisati šta je čije vlasništvo, kome pripada infrastruktura, a kome telefonske centrale, ostali objekti i softver te komanije, izjavio je danas Tanjugu doktor Andrej Samčović, docent beogradskog Sabraćajnog fakulteta.
Samčović, koji je predavač na katedri za telekomunikacioni saobraćaj i mreže Saobraćajnog faktulteta, smatra da bi infrastruktura u telekomunikacijama trebalo da ostane u vlasništvu države, makar u većinskom.
To bi bilo najispravnije rješenje koje potvrđuju i iskustva iz prakse najrazvijenijih zemalja, ističe Samčović, povodom najavljene prodaje 40 odsto akcija države u “Telekomu Srbija”.
On je u razgovoru sa novinarom Tanjuga ukazao da je “riječ o veoma osetljivom pitanju” i da država treba da se “rukovodi time da razdvoji ekonomski interes i interes koji ima u vezi pristupa infrastrukturi.”
“Ukoliko samo infrastrukturu predate u ruke nekoj privatnoj firmi, ili nekom pojedincu, vi praktično gubite uticaj na to kako se prenose te informacije i uticaj na zaštitu tih informacija”, ocijenio je on.
Samčović objašnjava i u čemu se najavljena prodaja dijela državnog kapitala u “Telekomu Srbija” razlikuje od drugih prodaja telekomunikacionih kompanija u našoj zemlji.
“Do sada smo prilikom prodaja ustupali samo licence, bez pristupa infrastrukturi. Sam pristup infrastrukturi je od suštinskog značaja. ‘Telekom’ je imao monopol, ali je nedavno izdata licenca drugoj kompaniji koja je opet u vlasništvu druge države. Ta kompanija nema infrastrukturu na raspolaganju i potrebno je da i njoj bude obezbeđen ravnopravni pristup kako bi nesmetano vršila svoje usluge”, rekao je on.
Samčović naglašava da kada je u pitanju postizanje cijene za prodaju “Telekoma” na to svakako ne utiče samo ustupanje infrastrukture, već i mnogi drugi faktori kao što su ljudski resursi, primjenjen softver, licenca…
“U telekomunikacionu infrastrukturu ulagano je poslednjih godina, međutim, mislim da su još potrebne značajnije investicije, naročito kada imate razvođenje optičkih kablova u samim zgradama. To je još uvek dosta skupo i nije toliko primenjivano”, naglasio je Samčović. Blic
