BEOGRAD – Inflacija i rast kamatnih stopa kao posljedica zatezanja monetarnih politika centralnih banaka širom svijeta, pa i u Srbiji doveli su do toga da banke pooštravaju kriterijume za odobravanje kredita, a da se građani i privreda sve manje odlučuju na dugoročno zaduživanje.
Pitanje je, međutim, da li će se takav trend preliti i na domaće tržište nekretnina, na kome je već zabilježena “stabilizacija”, odnosno usporavanje rasta cijena kvadrata i smirivanje aktivnosti na polju kupoprodaje stanova, kuća i zemljišta.
Podaci Republičkog geodetskog zavoda Srbije za treći kvartal ove godine kažu da je ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina iznosila 1,5 milijardi evra, što je za 43 odsto više u odnosu na treći kvartal 2019. (prije pandemije), ali i za 10 odsto manje u odnosu na isti kvartal prethodne godine.
Od jula do septembra ove godine prodato je blizu 30.000 nepokretnosti – što je opet za sedam odsto više nego u godini uoči pandemije, ali i 15,9 odsto manje nego u trećem kvartalu prošle godine.
Da li se ti „minusi“ već prelivaju na cijene nekretnina širom Srbije?
Prema podacima koje je za Biznis.rs obezbjedio portal 4zida.rs, čini se da ne može da se izvuče jedinstven zaključak o tome da li cijene padaju ili ne – sve zavisi od perioda koji se porede.
Kada je riječ o oglašenim cijenama stanova na 4zida u Beogradu, trenutno se za kvadrat u starogradnji traži 2.535 evra, novogradnja ide po cijeni od 2.496 evra, dok prosječne cijene u aktuelnom, četvrtom kvartalu, po kvadratu iznoser 2.479 evra.
To je nešto skuplje nego krajem septembra, odnosno trećeg tromjesečja, kada se u prosjeku beogradski kvadrat oglašavao za 2.422 evra, ali i dalje slično cijeni od 2.457 evra, koliko se tražilo na kraju trećeg kvartala prošle godine.
U Novom Sadu, opet, sasvim je drugačija situacija. Trenutno se na tom portalu novosadski stanovi u starogradnji oglašavaju za 2.261 evro po kvadratu, odnosno za 2.175 evra za novogradnju, dok je aktuelna prosečna cijena 2.312 evra.
To je više nego na kraju oba prethodna tromjesečja, ali i za tridesetak evra više od cijene na kraju marta ove godine, kada se novosadski kvadrat oglašavao za 2.286 evra.
Cijena niških kvadrata, opet, bilježi blagi uzlazni trend.
Vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Molnar za Biznis.rs objašnjava da je stagnacija na tržištu nekretnina prije svega uzrokovana poskupljenjem kredita za građane i privredu, što dvojako utiče na smanjenje tražnje za kvadratima.
“Građani izbjegavaju da se zaduže po skupim visokim kamatama, a privreda odnosno građevinske kompanije teže dolaze do investicionih sredstava za svoje projekte”, kaže Molnar.
Zato se, kako ističe, očekuje usporavanje aktivnosti u sektoru privatne stanogradnje, što bi moglo da uspori rast ponude koja je bila u ekspanziji u prethodnim godinama.
Cijene nekretnina u Beogradu neće imati veliki pad,
“U takvoj situaciji očekujem da će doći do zadržavanja cijena kvadrata na relativno visokom nivou, uz pad broja objekata prometovanih na tržištu. Moguće je da će cijene padati, ali ne očekujem da bi to mogao da bude dramatičan pad, niti da će se desiti na svim lokacijama u zemlji”, izjavio je Molnar. Biznis.rs.
3 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Dovesti građevinske firme iz bugarske koje grade kvadrat i prodaju ga za 800-900 eura.
Kinezi su jeftiniji tri puta. Ali na žalost, prodajna cijena kvadrata ne zavisi od građevinske operative.
Zavisi od investitora kao i od kupaca stanova. prvo investitor koji dobro organizuje ukupnu gradnju i zadovolji se dobiti od 20% može ogromno profitirati. Takođe kupci stanova ako su pametni tražiće da dobiju specifikaciju što tačno kupuju i koliko to plaćaju te ako odrede da neće učestvovati da ih netko pravi budalama, dozvoliće da netko zaradi dvadesetak posto i cijene stanova će se uskladiti brzo. Ovako ako plaćaju koliko tko zaželi, cijene mogu ići u nedogled.