BANJALIKA – Prihodi „Elektrokrajine“ lani su pali, ali to nije spriječilo ovo preduzeće da poveća rashode i da zaposli 36 novih radnika.
„Elektrokrajina“ je u prošloj godini imala prihode od 237,4 miliona KM, rashode od 236,4 miliona i neto dobit od 1,7 miliona.
Prihodi ovog preduzeća manji su za oko 770.000 KM u 2018. u odnosu na godinu ranije.
To nije spriječilo to zavisno preduzeće “Elektroprivrede Republike Srpske” da rashode poveća za oko 758.000 KM.
Broj radnika u „Elektrokrajini“ tokom prošle godine povećan je sa 1.823 na 1.859. Na njihove plate, naknade i ostale lične rashode lani je potrošen 41,1 milion KM, što je oko 710.000 KM više nego godinu ranije.
Obaveze koje ima „Elektrokrajina“ dostigle su 221,4 miliona KM i smanjene su za 8,8 miliona. Potraživanja iznose 89,9 miliona KM i manja su za 61,6 miliona.
Upravljanje “Elektrokrajinom” je 21. februara preuzeo Dragan Čavić, kojeg je tada Nadzorni odbor imenovao za vršioca dužnosti direktora. On je funkciju preuzeo od dotadašnje direktorice Seke Kuzmanović.
Čavić: Neću tolerisati skrivanje gubitaka u „Elektrokrajini“
Dobit „Elektrokrajine“ pala za više od 90 odsto
CAPITAL: S. Šurlan
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Prvi rezultati Elektrokrajine pod Draganom Cavicem. Prvo pa korak nazad. Rezim nikako da shvati da na jednog zaposlenog na stetu razvoja privrede, njih na desetine i stotine je u redovima ispred ambasada razvijenih zemalja pa neka rezim nastavi i dalje da zaposljava naustrb privrede i privrednog razvoja. Uskoro ce i ti sto su zaposleni naustrb privrede biti otpusteni jer i javna preduzeca nisu zlatna zvona vec preduzeca koja se naslanjaju na rad realnog sektora, istog onog sektora kog drzava svojim porezima gusi. To je jedan zacarani krug propasti koji moze da se zaustavi samo uspomoc poboljsanja i to znacajnog poboljsanja rada realnog sektora i to na zdravim osnovama, a ne na osnovu politike i korupcije.