PARIZ, Novi budžet Francuske trebalo bi da okrene novi list u zemlji, u kojoj je javni dug 95 odsto BDP-a, a stopa nezaposlenosti 11 odsto.
Domaćinstva će iduće godine plaćati veće poreze, dok će se poreski nameti za kompanije smanjiti, kako bi se ojačala konkurentnost i podstakao rast.
Francuska vlada proglasila je kraj ekonomske krize i obećala da će budžet za 2014. godinu donijeti privredni rast i zapošljavanje. Kako bi obuzdali prekomjerni deficit, slijede ogromni rezovi u javnoj potrošnji. Francuski budžet je ogledalo odgovornosti i opreza, ocjena je inače kritičnog Brisela, koji poziva Pariz da nastavi reforme.
Novi budžet trebalo bi da okrene novi list u zemlji, u kojoj je javni dug oko 1950 milijardi evra ili 95 odsto bruto domaćeg proizvoda, a stopa nezaposlenosti 11 odsto. U skladu sa preporukama MMF-a, vlada je budžetom za iduću godinu predvidjela smanjenje deficita za 15 milijardi evra. Oko 80 odsto biće ostvareno rezanjem javne potrošnje, a 20 odsto povećanjem poreza.
Pjer Moskovisi, ministar finansija Francuske kaže da je cilj smanjenje nezaposlenosti. “Znate da je to prioritet predsjednika Olanda. Neću mnogo govoriti o poreskoj politici, ali moram da kažem da je naš plan da od tih para otvorimo 300 hiljada radnih mjesta u privatnom sektoru”, kaže Moskovisi.
Francuska domaćinstva iduće godine plaćaće veće poreze, dok će se poreski nameti za kompanije smanjiti, kako bi se ojačala konkurentnost i podstakao rast.
“Kada u novembru budemo procjenjivali ekonomsko stanje Francuske, donijećemo svoj sud na osnovu strukturnih reformi koje su preduzeli kako bi se izborili sa prekomjernom potrošnjom”, kaže evropski komesar Oli Ren.
Privrednog rasta ove godine nema, a za iduću, prognoze su da će jedva stići jedan odsto.
Analitičar Majk Ingram kaže da se Francuska u mnogim krugovima smatra novim bolesnikom Evrope.
“Njen javni sektor je prenaduvan, a Oland i njegovi prethodnici nisu pokazali volju da to riješe. Pred nama je novi budžetski paket, ali je pravo pitanje da li će obećanja biti ispunjena”, rekao je Ingram.
Do kraja 2014. godine žele da deficit svedu na 4,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, ali tako da ne ugroze ekonomski rast. Kritičari kažu – nove mjere će pogoditi privredu na kratak rok, a povećanje poreza nije dobro za zemlju u kojoj je poresko opterećenje među najvećim u svijetu. RTS
