BEOGRAD, Srbija će sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) da pregovara o novom stend-baj aranžmanu od oko dvije milijarde dolara, koji bio bio baziran na deficitu bruto društvenog proizvoda (BDP) od tri odsto, najavio je savjetnik u Birou za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije Dejan Jovović.
“Pitanje je da li će MMF na to pristati, jer Srbija može da se ‘pruži’ onoliko koliko joj pravila te finansijske institucije dozvoljavaju, a to je trostruki izos naše kvote, koja iznosi 467,7 miliona specijalnih prava vučenja ili 701,5 miliona dolara. Otuda i maksimalna suma od 2,1 milijarde dolara ili 1,6 milijardi evra koju naša država preko stend-baj aranžmana može da dobije”, pojasnio je Jovović.
On je ocijenio da pregovori sa MMF-om nisu “ni brzi ni jednostavni”, zbog zahtjeva koje ta institucija postavlja, a odnose se prije svega na platnobilansne probleme.
Jovović je istakao da svaka zemlja koja pregovara sa MMF-om u svom pismu o namjerama, ili memorandumu o izvršenju donesene fiskalne politike, prezentuje kako će riješiti određeni problem i uspostaviti makroekonomsku stabilnost, a da potom fond, na osnovu izveštaja o izvršenju preuzetih obaveza, odlučuje da li država može da povlači određene kvote.
“Jedno je, međutim, izvesno. Ko god da se obratio MMF-u, nije se mnogo usrećio, s obzirom na to da se insistira na liberalizaciji uvoza, cena, ali i deviznog kursa, uz neminovno stezanje javne potrošnje i mere štednje. Sve to u paketu ima reperkusije na privredni razvoj zemlje”, rekao je Jovović za list “Danas”.
On je dodao da je, sa druge strane, svaka zemlja koja se obratila MMF-u za pomoć to uradila jer nije imala dovoljno novca da se suoči sa posljedicama krize.
“Drugim rečima, ako ne tražite pomoć, bićete u lošoj situaciji, a ako tu pomoć dobijete, opet ćete biti u lošoj situaciji. Srbija u ovom trenutku mora da se obrati MMF-u, jer svi ostali svetski finansijeri na jedan dolar MMF po pravilu daju tri do pet dolara”, dodao je Jovović.
Direktor Instituta za ekonomska istraživanju u Beču Vladimir Gligorov istakao je da je taj institut, analizirajući makroekonomska dešavanja u jugoistočnoj Evropi, došao do zaključka da su sve zemlje te regije u prethodnih osam godina bilježile veliku stopu rasta uvoza, koji je bio finansiran kreditima, kao i prihodima od transfera novca iz dijaspore i stranim direktnim investicijama.
On je naveo da postoje dva načina za smanjenje deficita – uvođenje fiksnog kursa i obuzdavanje uvoza ili način koji trenutno primjenjuju Srbija i Rumunija, a čije nacionalne valute su u proteklom periodu bile izložene jakoj devalvaciji, čime je uvoz dodatno poskupio, a samim tim potražnja za uvezenom