BEOGRAD, U Srbiju je, od demokratskih promjena do sada, u periodu 2001 – 2009. godine, uloženo 12,57 milijardi dolara stranih direktnih investicija! Trećina tog iznosa ostvarena je u rekordnoj 2006. godini, pokazuju podaci Centra za razvoj, restrukturiranje i privatizaciju Privredne komore Srbije.
Posmatrano po zemljama, četiri petine svih ulaganja u ovom periodu, došlo je iz Evropske unije, što ukazuje na značajnu zainteresovanost evropskih investitora za ove prostore. Među prvih 10 zemalja, pored EU, je i Ruska Federacija, i to na šestom mjestu. Tek u prošloj godini najveći devizni priliv naša zemlja imala je upravo sa Rusijom, i to u iznosu od 539,5 miliona dolara.
– Prvih pet zemalja po visini ulaganja u Srbiju su Austrija (2,63 milijarde dolara), Grčka (1,68 milijardi dolara), slijedi Norveška (1,55 milijardi dolara), Njemačka (1,46 milijardi dolara) i Holandija (1,06 milijardi dolara) – ističu u Centru za razvoj i privatizaciju PKS.
Ubjedljivo najveće investicije, ako se analizira po djelatnostima, u posljednjih devet godina, uložene su u oblasti finansijskog poslovanja. One su povukle bezmalo 1,5 milijardi dolara. Gotovo upola manje sredstava ušlo je u zemlju putem poslova sa nekretninama, ili oko 806 miliona dolara. Nešto manji priliv investicija bio je u sektoru prerađivačke industrije – 804,9 miliona dolara. Slijedi zatim trgovina na malo i veliko, u koju je u ovom periodu uloženo 587,3 miliona dolara, pa saobraćaj sa 365,2 miliona dolara…
Kupovina „Mobtela“ koštala je norveški „Telenor“ 1,60 milijardi evra i to je najveća dostignuta vrijednost u privatizaciji domaćih preduzeća. Ruski „Gaspromnjeft“ za NIS je platio 947 miliona evra, a „Filip Moris“ za duvansku industriju Niš – 611 miliona evra. U bankarski sektor Srbije, Nacionalna banka Grčke investirala je 425 miliona evra, a „Lukoil“ je za „Beopetrol“ uplatio 210 miliona evra.
“Grinfild“
Najveće „grinfild“ investicije u Srbiji su u oblasti telekomunikacija, gdje je „Mobilkom“ investirao 570 miliona evra. „Merkator“ je uložio 240 miliona evra u širenje maloprodajne mreže, „Eiport siti“ 200 miliona evra u nekretnine, a „Karlsberg“ 157 miliona evra u proizvodnju pića, odnosno piva. Novosti
