BEOGRAD, Bez obzira na stidljive pozitivne pomake u trećem kvartalu većina svetskih ekonomija beleži veliki pad bruto društvenog proizvoda u 2009. godini Srbija je, prema poslednjim računicama Narodne banke Srbije u trećem tromesečju ostvarila rast od 4,1 odsto sa čime se svrstala u red malog broja ekonomija koje su poslednji kvartal ušle sa uzlaznim BDP. Sjedinjene Države imaju rast u trećem kvartalu od 3,5, Južna Koreja 2,9 a “crni” evropski rekorder Litvanija je skočila za čak 13 procenata.
Sa druge strane, duboko u recesiji su i dalje Hrvatska sa padom BDP u trećem kvartalu od čak šest, Španija 4,1 i Velika Britanija 0,4 procenta.
Ovi rezultati, korigovaće u manjoj meri, loše pokazatelje BDP za celu godinu. Najbolje će, prema prognozama stručnjaka, u regionu proći Crna Gora sa nultim rastom BDP-a, a najlošije, što je za mnoge iznenađenje, članica Evropske unije Rumunija, sa padom od 8,5 odsto.
Banka Slovenije revidirala je prognozu ovogodišnjeg smanjenja bruto domaćeg proizvoda na 6,7 odsto, izjavio je guverner centralne banke te zemlje Marko Kranjec.
On je rekao da će tražnja iz inostranstva, investicije i privatna potrošnja ove godine opasti, dok će nezaposlenost biti u porastu.
Predstavljajući izveštaj o stabilnosti cena u Sloveniji u sledeće dve godine, Kranjec je rekao da centralna banka prognozira da će privredni rast iznositi 1,6 odsto u 2010. i 1,7 odsto u 2011.
Hrvatska će ove godine zabeležiti pad BDP-a od 5,2 odsto,
dok će u 2010. BDP porasti za 0,4 odsto, prognozira Međunarodni monetarni fond (MMF) u jesenjim prognozama za svetsku privredu.
U aprilskim prognozama MMF je predvideo pad hrvatskog BDP-a za 3,5 odsto u ovoj godini i njegov rast za 0,3 odsto u 2010. Godišnja stopa inflacije u Hrvatskoj merena potrošačkim cenama u 2009. iznosiće 2,8 odsto, a na tom nivou bi trebalo da se zadrži i u 2010, navodi MMF.
Bruto društveni proizvod (BDP) u Crnoj Gori niži je za 3,5 odsto u odnosu na prošlu godinu, a optimistične procene govore o rastu od nula odsto u 2009, što je drastičan pad u odnosu na osam i 11 odsto iz prethodne dve godine.
Svoj optimizam zvaničnici u Podgorici temelje na oko pola milijarde evra od turizma i na novcu od privatizacije Elektroprivrede Crne Gore.
Doduše, loš početak turističke sezone kasnije je ispravljen značajnim povećanjem broja gostiju u drugoj polovini jula i u avgustu, kada je bilo i do 10 odsto više turista nego u istom periodu lani. I ovog puta sezonu su spasli gosti iz Srbije.
Osim toga, oko pola milijarde evra je došlo i kroz delimičnu privatizaciju državne energetske kompanije. Od tog novca, oko 90 miliona evra je ušlo direktno u budžet, dok je ostalo išlo EPCG, fondovima i manjinskim akcionarima.
Ekonomski stručnjaci smatraju da će se tim novcem samo premostiti trenutno loša situacija, ali da neće biti dovoljan na duže staze.
Opozicija tvrdi da se država u prvoj polovini godine zadužila 90 miliona evra, taman koliko je od prodaje akcija EPCG ušlo u budžet. Ovaj novac će uglavnom otići na otplatu kredita i da će biti bolje samo malom broju ljudi.
Ekonomska kriza je izbacila na površinu probleme Crne Gore, poput nepovoljnog spoljnotrgovinskog bilansa, zbog čega privrednici zameraju vladi što nema sluha za domaću proizvodnju. Spoljnotrgovinska razmena Crne Gore vredela je za sedam meseci ove godine oko 1,08 milijardi evra, što je za 39 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Prema podacima republičkog zavoda za statistiku, Crna Gora najviše robe uvozi i izvozi iz Srbije. Do ove godine je najviše robe izvoženo u Italiju.
RUMUNIJA I BUGARSKA U CRVENOM
Bugarsku i Rumuniju će ove godine pogoditi izrazitiji pad privrednih aktivnosti, od 6,5 odsto, odnosno 8,5 odsto. Ni 2010. godina Bugarskoj neće doneti oporavak, s obzirom na prognozu daljeg pada aktivnosti od 2,5 odsto, dok se u Rumuniji očekuje više nego skroman rast od 0,5 odsto. Večernje novosti