BRISEL, Ministri finansija 16 zemalja članica evrozone dogovorili su se o načinu na koji bi mogli da pomognu Grčkoj da prevaziđe svoju budžetsku krizu koja je ugrozila stabilnost zajedničke valute – evra.
Poslije sastanka u Briselu, ministri nisu željeli da govore o detaljima postignutog dogovora.
Ministri su, međutim naglasili da su isključili mogućnost kreditnih garancija Grčkoj čija će vlada tokom godine morati da pozajmi oko 54 milijarde evra na međunardonim finansijskim berzama da bi pokrila razliku između prihoda i rashoda.
Predsjedavajući evrozone i premijer Luksemburga Žan Klod Junker je poslije sastanka izrazio nadu da Grčkoj uopšte neće biti potrebna pomoć, te da drastične mjere štednje koje vlada u Atini već preuzela, a u koje spadaju zamrzavanje plata u javnom sektoru – što je već izazvalo dva štrajka na nacionalnom nivou, imaju punu podršku EU i drugih institucija.
Junker je dodao da su ministri postigli sporazum o usklađenoj akciji koja bi mogla da bude brzo aktivirana u slučaju potrebe i da će je liderima zemalja članica EU, u svrhu njihove konačne odluke, predstaviti na samitu 25. i 26. marta.
“Pojasnili smo tehničke detalje koji će nam omogućiti da brzo donesemo odluku o zajedničkoj akciji. Prijedlozi koje ćemo izneti Evropskom savjetu, dakle liderima zemalja, biće u potpunosti u skladu sa pravilima evrozone i nacionalnim zakonima i sadržaće jake podsticaje da se bilo koja ugrožena zemlja što prije vrati tržišnim mehanizmima,” istakao je Junker, javlja Bi-Bi-Si.
Evropski komesar za monetarna pitanja Oli Ren izjavio je da je na sastanku bilo riječi i o drugim članicama evrozone koje se bore sa velikim budžetskim deficitima, te da je to problem cijele evrozone a ne samo nekih njenih članica.
Prema njegovim riječima, treba da se pojača koordinacija ekonomske politike u evrozoni i da se utvrdi da li zemlje sa tekućim suficitom treba da izvrše strukturne reforme svojih privreda kako bi stimulisale domaću potrošnju, čime bi se povećala potrošnja u čitavoj evrozoni.
Analitičari ocjenjuju da je ovo posredna poruka, pa čak i zamjerka, Njemačkoj koja odbija da postakne domaću potrošnju, a istovremeno insistira na fiskalnoj disciplini unutar evrozone.
Njemačka je pri tome uvođenjem evra, dakle manje stabilnom valutom od svoje marke, povećala izvoz ne samo u svijet već u i one zemlje članice evrozone, poput Grčke, čije su privrede za razliku od Njemačke izgubile na konkuretnosti.