BEČ , Austrijsku državu je do sada pomoć bankama koštala 6,4 milijarde evra, tvrdi bečki dnevnik “Standard”.
Država je od krize koju je izazvala finansijska kriza krajem 2008. postala veliki vlasnik banaka, iako to nije bilo zbog njene želje, već zato što je željela da ublaži i spriječi negativne posljedice svjetske ekonomske krize i katastrofalnih grešaka menadžera po bankarsku scenu u zemlji.
Ministarka finansija Marija Fekter zna ponekad da se našali kada na skupovima upita: “Ko želi banku. Imam neke na prodaju”.
Problem oko banaka u zemlji počeo je 15. septembra 2008. kada je država morala da preuzme “Komunalkredit”, banku koja je bila specijalizovana za finansiranje opština.
Spekulacije sa osiguranjima kredita bile su uzrok za krah te banke, koje je država sprečila.
Samo godinu dana kasnije, 14. decembra 2009. godine, austrijska država je morala da spasava korušku “Hipo Alpe Adria” banku, pošto je tadašnji vlasnik “Bajriše Landesbank” želio da se povuče i prodao svoj udio za jedan evro, ali je država morala da “ubrizga” kapital.
Prošle godine država je pomogla Folsbank AG (OeVAG), koja je po drugi put “spasena”, jer je 2008. bila pomognuta pošto je bila djelimični vlasnik Komunalkredita.
Država je u OeVAG preuzela 43 odsto udjela.
Uz to država je ubrizgala svjež kapital u Rajfajzen banku, Erste bank i Bavag PSK.
Priskakanje u pomoć posrnulim bankama neće biti veoma unosan posao državi. Naime, Komunalkredit bilježi gubitke od više od tri milijarde evra.
Gubici u Hipo su, kako tvrdi “Standard”, još veći, odnosno iznose skoro 3,5 milijarde evra. Međutim, oni bi mogli biti još viši, pošto je predviđeno povećanje kapitala od strane države za 700 miliona evra i garancija u visini od 200 miliona evra.
OeVAG je poreske obveznike do sada koštao 950 miliona evra.
Pošto je država kako bi pomogla bankama morala da uzima kredite ovim gubicima mora da se pripišu i kamate, koje su od 2008.dostigle skoro 900 miliona evra.
Na drugoj strani su Rajfajzen, Erste i Bavag vratile dividende i učešće države. Ukupno je država na taj način dobila 1,96 milijardi evra, tako da je neto-gubitak iz pomoći banaka za sada 6,4 milijardi evra.
Eksperti smatraju da je pomoć bankama bila potrebna, pre svega u slučaju Hipo i Komunalkredita.
Ekspert Wifo instituta Franc Han ukazuje da bi bez pomoći države bilo izgubljeno poverenje, što je moglo izazvati problem cijelom bankarskom sektoru Austrije.
Istovremeno on kritikuje što država nije Hipo i Komunalkreditu, pošto godinama nisu imale nikakvo korisno poslovanje, zabranila nova poslovanja.
Kada je reč o OeVAG, Han smatra da 2012. godine Austrija, zbog svojih banaka, više nije bila u međunarodnom fokusu, pa je mogla da dozvoli propadanje jedne banke.
“Bilo je opravdano banku pustiti da brzo premine”, objasnio je on dodajući da je država pomogla zbog masivnog lobiranja velikih banaka, koje su bile protiv toga da jedna velika banka nestane sa scene. (Tanjug)
